MRAVINJAK Vesna Janković
U zavetrini zataškavanja
Ako samo malo pomerimo smisao poznate uvodne rečenice Tolstojevog romana,
dobićemo najkraći mogući sadržaj ove drame: „Sve građanske porodice, spolja, liče
jedna na drugu, svaka je, iznutra, nesrećna na svoj način“. I u porodici koju našoj pažnji
nudi Vesna Janković, u svom „Mravinjaku“, sve je da ne može biti bolje. I mati se stara o
svom mužu i porodu, i otac čita svoje poslepodnevne novine, i dve kćerke odrastaju lepe
i odnegovane, i verenik je tu, mlad i uspešan. Čak i stara hauzmajstorka je kakva valja da
bude, brbljiva i radoznala i još malo „oriđinal“. Ali drama ne bi bila pisana, ili bi bila
drugačije napisana, da u ovoj svakodnevici građanskog spokojstva ne drema sklupčana,
tek što se nije probudila, zmija domaćeg razdora i nesreće… Vesna Janković zna taj svet
i ume da nam ga pokaže u isti mah i jasno i rafinirano. U toj težnji da se u prividu stvari
nađe pribežište i sastoji se ova drama i grešna krivica ovog sveta. Azili se provaljuju
jedan po jedan. Uzalud se otac ogradio novinama, majka brigom, Olja ljubavlju i Ana
žrtvom, pobeći neće… Ta priča nije „drama za čitanje“, svakim svojim retkom namenjena
je sceni… Želim joj povoljan vetar scene i blagonaklono gledalište.
Borislav Mihajlović Mihiz 1976.
MRAVINJAK Vesna Janković
Reditelj: Vanja Vodeničarević
As. režije: Ana Cukić, Jovan Petrović
Scenograf: kolektiv
Kostimograf: kolektiv
Zaga Jovanović- Danijela Stojanović / Aleksandra Rukavina
Olja Jovanović – Dejana Džinić / Staša Nikolić
Ana Jovanović – Isidora Vlček / Dejana Džinić
Lujza – Ana Kostovska
MilošJovanović – Andrija Kovač
Dragan – Mihailo Perišić / Đorđe Galić