PSOVANJE PUBLIKE od Petera Handkea

Reditelj: Ljubiša Ristić

Igraju:

  1. Milan Pelivanović, Dina Vučaj
  2. Stefan Milivojević , Eldar Zubčević, Anastasija Knežević,
  3. Marko Topolovački, Teodora Jovanović, Blanka Pavela
  4. Luka Pavlović, Uroš Novović, Miona Bojković
  5. Đorđe Galić, Tijana Radaković 
  6. Luka Potparić , Nevena Popović, Anisja Gavrilović,
  7. Marina Rakić, Nemanja Cerovac
  8. Vanja Halupa, Uroš Stefanović
  9. Jovana Nikolić, Tamara Milojković,
  10. Dejana Džinić, Jovan Jevtić.

Maestra: Bojana Račić, Danijela Kulier

Maestro: Obrad Radulović

...To je komad koji je, na izvestan način i pozorišna i literarna i filozofska platforma. Postoje primeri u istoriji literature da prvo delo bude od kapitalnog značaja za jednog pisca, ali retkost je da jedan komad ima tako dalekosežan značaj kao ovaj.
Handke je 1966. godine kao mladić napisao komad od tridesetak strana gusto kucanog teksta u kojem je izvršena temeljna, definitivna kritika ukupne istorije pozorišta, zato je to jedan od najrevolucionarnijih komada u istoriji dramske literature.
Komadom „Psovanje publike” stavljena je tačka na takozvanu dramsku avangardu iz pedestih godina, od Beketa i Joneska do Grotovskog i Living teatra u šezdesetim, čiji je prezir prema starom bio ravan samo beskrajnoj žudnji za novim.
Handkeovo delo je esej o pozorištu koji u dramskom obliku istovremeno i nabraja i negira celokupno iskustvo građanskog pozorišta i avangarde.

Ovaj komad pojavljuje se u trenutku implozije pozorišta koje smo znali kao pozorište tela ili fizički teatar, a Handke je jedini koji je šezdesetih godina u prašumi događaja jasno video suštinu. Suština preokreta bila je svest o tome da se „svaka autentična ljudska delatnost iscrpljuje isključivo u sopstvenoj prošlosti. ”(Ortega i Gaset) Pozorište je za sve umetnosti pripremilo baroknu ideju o eklektici kao majci svih estetika, da sve može postojati zajedno - opera, avangarda, mjuzikl, fizički teatar, sve je to pozorište – jedna celina. U naše doba ova ideja, da je istorija umetnosti pravi izvor svake umetnosti, o baroku kao kraju svakog stila - na kraju veka, nazvana je postmodernom. I sve je to teorijski obrazloženo već u „Psovanju publike” Petera Handkea 1966. godine.
Zašto danas igramo taj komad?
„Psovanje publike” Petera Handkea je jedan programski pozorišni komad.
To je manifest koji analizira savremeno pozorište i u isto vreme je značajan kao osnova za razumevanje i povezivanje tradicija.
Proteklih meseci dogodio se udar na egzistenciju ljudske zajednice, na naše društvo. Umesto očaja, apatije, pojave vučijih odnosa među ljudima, zverstava i rata svih protiv svih, dobili smo instiktivne reakcije, na način mediteranski i balkanski oblikovali su se pozorišni rituali, rituali rekonstrukcije zajednice. Kada je bombardovanje krenulo, odjednom smo dobili pozorišne prizore na Trgu, na mostovima... a ljudi su masovno krenuli u pozorišta, ne da gledaju predstave već da budu zajedno sa drugim ljudima. Zato je ovo tačno vreme da se igra „Psovanje publike”.
Handkeov komad „Psovanje publike” uči nas da je publika glavni element pozorišta.
Mi u KPGT-u igramo Handkea ovog vrućeg leta i zato što se misli da je on značajan jer je veliki prijatelj srpskog naroda, i potrebno je da naša publika i javnost znaju da je Peter Handke jedan od najvećih pisaca našeg veka...
Ljubiša Ristić (POLITIKA, 1999.)
  • 00

    dana

  • 00

    sata

  • 00

    minuta

  • 00

    sekundi

Datum

04 dec 2021

Vreme

20:00

Status

Aktivno