PSOVANJE PUBLIKE – Peter Handke
PSOVANЈE PUBLIKE Peter Handke
Budući nobelovac, Peter Handke, 1966. godine kao mladić, koji je sa uspehom objavio tek svoj prvi roman, napisao je i svoj prvi pozorišni komad u kojem je izvršena temeljna, definitivna, bespoštena kritika ukupne istorije pozorišta. Komadom „Psovanje publike” stavljena je tačka na takozvanu dramsku avangardu iz pedesetih godina, od Beketa i Joneska do Grotovskog i Living teatra u šezdesetim, čiji je prezir prema Starom bio ravan samo beskrajnoj žudnji za Novim. Ovaj čudesni komad pojavljuje se kao grom iz vedra neba u trenutku implozije pozorišta koje smo znali kao pozorište tela ili fizički teatar, a Handke je jedini koji je šezdesetih godina u prašumi događaja jasno video suštinu. Suština kopernikanskog preokreta bila je svest o tome da se „svaka autentična ljudska delatnost iscrpljuje isključivo u sopstvenoj prošlosti.” (Ortega i Gaset) Pozorište je za sve umetnosti pripremilo baroknu ideju o eklektici kao majci svih estetika, da sve može postojati zajedno – opera, avangarda, mjuzikl, fizički teatar, Šekspir, Sartr i Sofokle: sve je to pozorište – jedna celina. U naše doba, ova ideja, da je istorija umetnosti pravi izvor svake umetnosti, o baroku kao kraju svakog stila – na kraju veka, nazvana je postmodernom. I sve je to teorijski obrazloženo već u „Psovanju publike” Petera Handkea 1966. godine. Handkeov komad „Psovanje publike” uči nas da je publika glavni element pozorišta.