MADAM KOLONTAJ ČEHOVA: Pozorišna kritika
„Studija slučaja“, kako bi najpreciznije mogao da se nazove složeni mehanizam, koji pokreće radnju unutar predstava Ljubiše Ristića, sledeći motive poznate Čehovljeve pripovetke „Dama sa psetancetom“, uplela (nas) je u najsavremenije feminističke teorije, o kojima ne bi ni bilo reči bez začetnice, Madam Aleksandre Kolontaj.
Čehov je, 1848. u Jalti, kreirao nesrećnu sudbinu Ane Sergejevne, u zabranjenoj ljubavnoj vezi sa oženjenim Gurovom. Svojom „studijom slučaja“, multiplikujući dramske likove i pomerajući istorijsko težište drame sa malograđanskog zavirivanja u tuđ život na opšte, teške uslove života žene u Rusiji (i šire), Ljubiša Ristić je uspeo, kao obično, da od pojedinačne sudbine i dobre literature satka dramsku fresku, koja prevazilazi okvire i žanra, pa i vremena i šalje direktnu poruku savremenicima, ma u kom vremenu oni živeli.
U „Dami sa psetancetom“ KPGT pojavljuje se grudobolni pisac lično, Čehov (Đorđe Galić,u alternaciji sa Nikolom Markovićem), a nesrećno udatu Anu Sergejevnu predstavljaju čak tri glumice (Kristina Paunović, Kristina Milošević i Milica Đuričković,u alternaciji sa Sarom Radojković). Gurova uverljivo igra Dušan Veselinović. Otkriće ove predstave i vrhunsko oduševljenje u gledalištu izazvala je Danijela Stojanović, kao Madam Kolontaj.
Ova čudesna glumica je , pre svog odlaska u Sankt Peterburg, radila već sa Ljubišom Ristićem. Posle blistave pozorišne, filmske i televizijske karijere (koja još traje), vratila se u KPGT, gde igra na dva jezika – izvrsnom, autentičnom ruskom jeziku i svom, divno artikulisanom, srpskom. „Ima li slobodne ljubavi?“, pita se, na oba jezika i u obe kulture Danijela Stojanović, u ime revolucionarke Aleksandre Mihajlovne Kolontaj (1872-1952), koja je sve svoje snage uprla, da se izbori za ženska prava i dostojanstvo ličnog života, bez uplitanja društva i mentaliteta u ženski izbor i sudbinu.
U KPGT, uvučeni smo u misteriju, koja se multiplikuje u senci i snovima (scenograf Bojana Đurović), obučenu u autentični realistični i snoliki kostim (Zdravka Kulier), zavedeni svežom igrom mladog ansambla i glumačke veličine, čija umetnička snaga izvire iz svake njene pojave, sa i bez reči na sceni.
Ponovimo, iz prethodnih kritika predstava Ljubiše Ristića: u KPGT se ide po vrhunski umetnički doživljaj, po izuzetnu literaturu, radost igranja u kolektivnoj glumačkoj zaveri, ali, najpre, po poruku, koja nadilazi dnevno i uverava gledaoca u konačne vrednosti dobrog i lepog u čoveku.
tagovi: Čehov, Ljubiša Ristić, KPGT, Dama sa psetancetom
