Fotografije iz predstave Bela garda - Mihail Bulgakov BELA GARDA Mihail Bulgakov Josif Visarionovič Staljin je komad BELA GARDA gledao 20 puta, tada pod izmenjenim naslovom ,,Dani Turbinovih“. Mihail Bulgakov je dramu o opkoljenom Kijevu morao više puta da prerađuje po nalogu cenzora. Decembar 1918. Kijev je uklješten između belogardejaca i crvenoarmejaca, uz najavu nacista i već tada živog sna o prodoru na Istok. Nikad nije dovoljno uloženog kapitala da se Sloveni tuku između sebe – prastara vojna vežba. Na ulici pucnjava, braća, razočarani oficiri, rat u krevet prodire. Izneverena žena. Brod sa kojeg beže pacovi. Izdaje i verolomstva. U vreme kad se Krleža divi Gavrilu Principu. Žilet rečenice Isaka Babelja: da li su mrtvi Sloveni đubrivo istorije bez kojih bi ovaj kontinent bio prazan kazan za evropske bankete? Sanjaju gladni pesnici dok bledi čelik svetluca u sukrvici zalaska jesenjeg sunca. Konjica smrti mamuza iznurene vrance.

Fotografije iz predstave BUBA U UHU - ŽORŽ FEJDO Pre 53 godine, 7. juna 1971. održana je beogradska premijera Fejdoove „Bube u uhu“. Ova diplomska predstava Ljubiše Ristića zadržala se 44 godine na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta, izvedena je preko 1600 puta i videlo je preko milion gledalaca. Nova – stara „Buba“ je kenotaf, sećanje i poštovanje za sve iz prve podele kojih više nema: za Bojana Stupicu i Marjana Lovrića koji su odgovorni i zaslužni što se „Buba“ rodila; za Zoricu Šumadinac, Slobodana Đurića, Morisa Levog, Marka Todorovića, Branka Milenkovića, Vladislava Lalickog, Duška Čeklića, Milana Gutovića, Vlastu Velisavljevića i Nikolu Simića. Ova predstava je istovremeno i zahvalnost svim desetinama glumaca koji su tokom 44 godine igrali razne uloge u „Bubi“, uskakali, menjali, radovali se, umarali se, bežali, vraćali se i živeli život „Bube u uhu“.

Fotografije iz predstave DAMA SA PSETANCETOM - A. P. ČEHOV Da li je slobodna ljubav moguća? ...Da je Anton Pavlovič jedan od najvećih dramskih pisaca koje ima svetsko pozorište - to nije nikakva novost. Da je istovremeno kada i Aleksandra Mihajlovna - poznatija kao Madam Kolontaj - začetnik velikog i radikalnog feminističkog pokreta u prvim godinama XX veka - to je veoma uzbudijiva “novost”. Ko se tome čudi mora ponovo da pročita njegovu genijalnu DAMU SA PSETANCETOM ili, još bolje, da u KPGT-u odgleda predstavu po Čehovljevoj najboljoj priči…