bbb

YU FEST 2025

Miroslav Krleža

LEDA

Miroslav Krleža u ,,Ledi”, trećem delu svoje ,,Glembajevske trilogije”, piše o raspadu jedne društvene klase, jednog sveta bez poroda, jednog društva koje će samo sebe uništiti u samoljublju i egoizmu, poput mnogih drevnih naroda, nestalih u istoriji. U karnevalskoj noći, kada su identiteti skriveni i kada je sve dozvoljeno, na videlo izlaze dekadentni i isprazni životi junaka, koji se muče u sopstvenom besmislu kao ,,leptiri nabodeni na igle”, kako ih je Krleža krležijanskom lucidnošću lakonski opisao. Dok se, u luksuznom hotelu u kojem su smešteni, dešava lanac samoubistava, ova lažna elita bavi se trivijalnostima i tračarenjem, na vrteški niskih strasti i prevara.

igraju:

LEDA
Reditelj: Strahinja Padežanin
Scenograf: Tamara Čvorović
VITEZ OLIVER URBAN, likovni kritičar – Aleksandar Kolebanac / Strahinja Padeẓ̌anin
KLANFAR, oligarh – Aleksandar Mašanov
GĐA KLANFAR, njegova majka – Aleksandra Malivuk
MELITA, njegova supruga – Teodora Miklušev
AUREL, akademski slikar -Maksim Mićkivić/ Đorđe Galić
KLARA, njegova supruga – Olivera Guconić
FANNY, menadžerka hotela – Lana Đuričković
KONOBAR, bivši pijanista – Nikola Milivojević
ANIMIR DAME – Teodora Jovanović, Nina Stamenković i Anisja Gavrilović

YUFEST 2025
Petar Petrović Njegoš
GORSKI VIJENACReditelj: Ljubiša Ristić
Igraju:
Ana Kostovska
Teodora Jovanović
Katarina Necić
Lana Djuričković
Rumena Šopova
Feodora Grujić
Anastasija Ščerbina
Marija Stevanović
Dejana Džinić
Jovana Šešum
Maja Šumonja Todorović
Lana Bovan
Anja Donskih
Stanko Bogojević
Luka Pavlović
Petar Stanišić
Jovan Petrović
David Pilipović
Bogdan Đurović
Mihailo Rakočević
Marko Mladenovik’
Dimitri Paskovski
Naum Gjorgjievski
Andrej Dimovski
Eldar Zubčević
Klavir:
Vasilije Pucar
Vasilije Bogić

NJEGOŠ JE NAŠ SAVREMENIK
Sve se od njegovog vremena promenilo, a kao da je sve ostalo isto. Velike sile siluju, mali se muče da opstanu, velikaši zemlju rasparčavaju, jedni Crnogorci srbuju, drugi Crnogorci se rasrbljuju, a najveći filozof medju Srbima više liči na proroka nego na pesnika. Njegoša svi znaju, svi se na njega pozivaju, njegovi su stihovi više aforizmi nego poezija, njegova je poezija i ep i drama, njegov je deseterac tačan i ubitačan kao Šekspirov beli stih. Homer mu je predak a Miljković unuk. Više od njega razumemo šta živimo i šta je oko nas nego od tv dnevnika, tvitera i fejsbuka zajedno. Lepi i visoki vladika na brdu stoji i vidi dalje i bolje i od svojih i od današnjih…
Ako i nismo imali Hegela niti Konfucija, niko sem nas nema Njegoša
za svakodnevnu upotrebu. Za svakog čoveka i za svaku priliku.

Ljubiša Ristić

GERMANIJA SMRT U BERLINU Hajner Miler

Ovako je to bilo: u Dubrovniku sedamdesetih, Hajner mi je uz „ukuhanu kod Manona“ ispričao
da nije imao ni četiri godine kada su njegovog oca Spartakovca, nemačkog komunistu, nacisti
uhapsili među prvima čim su došli na vlast i strpali ga, marta 1933., u prvi, tek otvoreni,
konc-logor Dahau kod Minhena. Kada je nacizam poražen, logoraš je postao ministar u prvoj
vladi Nemačke Demokratske Republike, a njegov sin je završio gimnaziju i već kao
dvadesetogodišnjak upoznao Bertolta Brehta, trčeći sa probe na probu hodnicima Berliner
ansambla, kao jedan od članova horde njegovih asistenata-dramaturga. Več početkom
pedesetih ministar je postao zatvorenik, osuđen kao titoista na staljinističkom procesu. Tako je
kroz prozor zajedničke ćelije, sa zatvorenim nacističkim generalima, posmatrao ustanak
berlinskih radnika 1953. Tada je ministar kulture Istočne Nemačke izjavio da je narod izdao
Vladu, a Hajnerov šef Bertolt Breht je odvratio da bi onda Vlada zbog toga trebalo da smeni
narod! Uskoro je Berliner ansambl trijumfovao na prvom Teatru nacija u Parizu, a B.B. je u
Moskvi iste 1955. dobio Staljinovu nagradu. Sledeće godine Breht je umro a Hajner je otao bez
posla i postao čudna pojava: frilens novinar u Istočnoj Nemačkoj. Već 1961. izbačen je iz
udruženja pisaca, napisao svoje prve velike komade za pozorište, počeli su da ga štampaju i
igraju u Zapadnoj Nemačkoj i kada sam ga sreo u Dubrovniku rekao mi je: “Dali su mi prvi put
pasoš da odem da držim predavanja u Americi, zato što su mislili da neću da se vratim, ali sam
ih prešao i vratio se. Sada su me pustili u Jugoslaviju i opet ću da se vratim, jer se mi komunisti
uvek vraćamo u svoje komunističke zemlje.” Prošle su godine i Hajner je postao Sveta Krava
svenemačkog i svetskog pozorišta, celebrity i direktor Brehtovog Berliner Ansambla. Sedeli smo
ranih osamdesetih u Klubu književnika u Beogradu kada mi je gurnuo preko stola tekst i rekao:
Ovo sam napisao za mog i tvog oca. Bio je to komad GERMANIJA SMRT U BERLINU. Već
tada sam napravio njegov CEMENT u Ljubljani i Beogradu a onda smo godinama igrali u
KPGT-u njegove komade OPIS SLIKE, NALOG, HAMLET MAŠINA, FILOKTET, OBALA
ĐUBRIŠTE MEDEJA MATERIJAL PREDEO SA ARGONAUTIMA i sada je došao na red,
prekasno i za njegovog i mog oca i za njega i za mene – osnovni i završni komad pozorišta
Hajnera Milera GERMANIJA SMRT U BERLINU.

Ljubiša Ristić, u Beogradu 2024

SLIKE ŽALOSNIH DOŽIVLJAJA Deana Leskovar

Krajem sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u nekoliko godina napisano je desetak kapitalnih dela jugoslovenske dramaturgije. Najbolja dela Dušana Jovanovića, Slobodana Šnajdera, Gorana Stefanovskog, ali i prva, ujedno i remek dela četiri žene pisca koje su danas zaboravljene, odgurnute, iz nepoznatih ili poznatih razloga, ne pominju se, ne štampaju se i što je najgore ne izvode se u pozorištima: Vesna Janković, Milica Novković, Deana Leskovar, Zorica Jevremović. Njihova dela, obožavana od publike i kritike, nagrađivana najvišim nagradama jugoslovenskog pozorišta, redom: Mravinjak, Kamen za pod glavu, Slike žalosnih doživljaja, Oj Srbi’o nigde ‘lada nema – stavljala je na repertoar Mira Trailović, igrali su najbolji glumci Ateljea 212 i JDP, režirali Pleša, Draškić… KPGT u svojoj petoj deceniji od osnivanja, igra ova četiri komada proslavljajući vreme svog početka u jugoslovenskom kulturnom prostoru, kao vreme apsolutnog vrha jugoslovenskog pozorišta i dramaturgije – vreme evropske i svetske superiornosti pozorišta i dramaturgije u vavilonskoj harmoniji / kakofoniji na jezicima svih naših naroda i narodnosti, ali i vraćajući na scenu žensko dramsko pismo sa čim se ne može porediti ništa što je kod nas napisano za pozorište od tog vremena do danas. U KPGT-u ove zapanjujuće i potresne drame, za sva vremena, režiraju redom Vanja Vodeničarević, Ognjen Petković I Ljubiša Ristić, a igraju svih četrdeset glumaca našeg ansambla – od dečaka od devet godina do doajena u osamdesetim godinama.

SLIKE ŽALOSNIH DOŽIVLJAJA – Deana Leskovar

Reditelj: Ognjen Petković
As. režije: Marko Topolovački
Muzika: Eldar Zubčević

I ČIN Kruškova ravan, 1924.

Mato Kromberg – Stanko Bogojević
Antun Kromberg-Tuna – Ljubiša Milišić / Andrija Kovač
Pava Kromberg – Aleksandra Malivuk / Ana Kostovska
Rudin Kromberg – Ognjen Petković
Baja Kromberg – Luka Pavlović
Mijo Kromberg – Milan Pelivanović / Strahinja Padežanin
Eva Kromberg – Jovana Nikolić
Julka Kromberg – Dejana Džinić
Cvijeta Kromberg – Nina Stamenković
Pop – Dmitri Korać
Feliks Kromberg – Jovan Vujinović / Andrej Savić

II ČIN Kruškova ravan, 1943.

Maksim Kromberg – Danilo Klinčar
Vinka Kromberg – Sara Radojković
Blažo Kromberg – Marko Jakšić
Feliks Kromberg – Đorđe Galić/Nikola Milivojević
Anka Batorova – Milica Đuričković
Đuka Lasić – Eldar Zubčević
Pava Kromberg – Ana Kostovska / Aleksandra Malivuk

III ČIN Beograd, 1977.

Blažo Kromberg – Ljubiša Milišić / Andrija Kovač
Ljerka Kromberg – Anisja Gavrilović / Nina Stamenković
Nikola Golem – Stahinja Bojović
Kaća Lazarević – Tašana Đorđević-Adamović / Aleksandra Rukavina

DON HUAN Peter Handke

Krajem oktobra u restoran u ruševinama manastira Port Rojal de Šan, malo izvan Pariza, otprilike tamo gde naš prijatelj Handke u stvarnom životu skuplja gljive i šumske bobice iza svoje kuće, stiže Don Huan bežeći od nekih ljutih motociklista. Njegova priča dvojici kuvara o poslednjih sedam dana: od svadbe u Tbilisiju prošlog ponedeljka, preko lepotice koja ga je čudno pogledala u Damasku sutradan i one tri flamenko igračice u Seuti u Maroku u sredu, pa o veštici Anitri iz fjorda u Bergenu u četvrtak i Moldavki iz izloga pored kanala u Amsterdamu u petak, zaključno sa članicom KUD-a iz Guče u subotu – Don Huan „njim samim“: supa iz doline Ševrez, francusko vino i hleb sa orasima, monahinje, Žan Rasin, Jansenisti vs Jezuiti i Blez Paskal, Fedra i incest, sve u svemu: Peter Handke ili Seviljski zavodnik Molijera i Tirsa de Moline, nepravedno oklevetan za nepočinstva prema ženama, moralu i „političkoj korektnosti“… ali: ovaj roman nije napisan u odbranu Don Huana – napisan je kao samoodbrana „među javom i med’ snom“ progonjenih, bivših i budućih azilanata.

DON HUAN Peter Handke
Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Bojana Đurović
Koreograf: Anisja Gavrilović
KUVARI – DMITRI KORAĆ i JOVAN PETROVIĆ
DON HUAN – MIHAILO PERIŠIĆ / ĐORĐE GALIĆ
MOLIJER – ELDAR ZUBČEVIĆ
ZGANAREL – MILAN PELIVANOVIĆ
NEVESTA – ALEKSANDRA MRDIĆ
MONAHINJE – JOVANA NIKOLIĆ, DINA VUČAJ, DOROTEA POPOVA, KRISTINA MILEŠEVIĆ,
KRISTINA PAUNOVIĆ, JOVANA VUKOJIČIĆ, MARINA RAKIĆ, DEJANA DŽINIĆ, ANISJA
GAVRILOVIĆ

RIČARD III Viljem Šekspir

“Ričard III je pali anđeo koji za svoje iskupljenje mora da kazni celokupno zlo sveta.Grbu na njegovim leđima prekriva crni plašt, crni i blještavi, države i istorije.Koturne na njegovim hromim nogama najavljuju tragediju i ispunjenje sudbine.Konj na kraju njegovog puta krilat je i vodi ga slobodan čovek. Ričmond je beli anđeo koji će dobiti u nasledstvo plašt.

RIČARD III Viljem Šekspir

Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Bojana Ristić
Kostimograf: Bojana Ristić
Kompozitor: Gabor Lenđel
Slobodan čovek – Željko Racić Limeni
Ričard III – Uroš Novović / Luka Pavlović
Ričmond – Luka Pavlović / Uroš Novović
Edvard – Eldar Zubčević / Dmitri Korać
Bakingem – Marko Topolovački
Klarens – Milan Pelivanović / Eldar Zubčević
Tirel – Jelena Risteljić / Milan Pelivanović
Hastings – Lazar Tešić / Marko Topolovački
Rivers –Uroš Stefanović / Nikola Marković
Princ od Velsa – Jovana Vukojičić / Marko Jakšić
Princ od Jorka – Dejana Džinić / Jovan Vujinović
Vojvotkinja – Marina Rakić / Anisja Gavrilović
Margarita – Ana Kostovska / Kristina Paunović
Ana – Aleksandra Mrdić / Dejana Džinić
Elizabeta – Jovana Nikolić / Teodora Jovanović
Bubnjari, Dželati, Gajdaš, Bakljonosci, Nosači plašta Države i Istorije

MRAVINJAK Vesna Janković

U zavetrini zataškavanja

Ako samo malo pomerimo smisao poznate uvodne rečenice Tolstojevog romana,
dobićemo najkraći mogući sadržaj ove drame: „Sve građanske porodice, spolja, liče
jedna na drugu, svaka je, iznutra, nesrećna na svoj način“. I u porodici koju našoj pažnji
nudi Vesna Janković, u svom „Mravinjaku“, sve je da ne može biti bolje. I mati se stara o
svom mužu i porodu, i otac čita svoje poslepodnevne novine, i dve kćerke odrastaju lepe
i odnegovane, i verenik je tu, mlad i uspešan. Čak i stara hauzmajstorka je kakva valja da
bude, brbljiva i radoznala i još malo „oriđinal“. Ali drama ne bi bila pisana, ili bi bila
drugačije napisana, da u ovoj svakodnevici građanskog spokojstva ne drema sklupčana,
tek što se nije probudila, zmija domaćeg razdora i nesreće… Vesna Janković zna taj svet
i ume da nam ga pokaže u isti mah i jasno i rafinirano. U toj težnji da se u prividu stvari
nađe pribežište i sastoji se ova drama i grešna krivica ovog sveta. Azili se provaljuju
jedan po jedan. Uzalud se otac ogradio novinama, majka brigom, Olja ljubavlju i Ana
žrtvom, pobeći neće… Ta priča nije „drama za čitanje“, svakim svojim retkom namenjena
je sceni… Želim joj povoljan vetar scene i blagonaklono gledalište.

Borislav Mihajlović Mihiz 1976.

MRAVINJAK Vesna Janković

Reditelj: Vanja Vodeničarević
As. režije: Ana Cukić, Jovan Petrović
Scenograf: kolektiv
Kostimograf: kolektiv
Zaga Jovanović- Danijela Stojanović / Aleksandra Rukavina
Olja Jovanović – Dejana Džinić / Staša Nikolić
Ana Jovanović – Isidora Vlček / Dejana Džinić
Lujza – Ana Kostovska
MilošJovanović – Andrija Kovač
Dragan – Mihailo Perišić / Đorđe Galić

PRIČE IZ ODESE / CRVENA KONJICA

Ja, Isak Babelj, rodio sam se 13. jula 1894. u Odesi, Rusija…
Turgenjev je opevao rosno jutro, noćni mir.
Kod Dostojevskog se može osetiti neravna i sura kaldrma kojom Karamazov ide u krčmu, zagonetna i teška petrogradska magla…
Sećate li se plodonosnog jarkog sunca kod Gogolja, čoveka koji je došao iz Ukrajine?
Prvi čovek koji je u ruskoj knjizi progovorio suncu, progovorio ushićeno i strasno bio je Gorki…
Ispostavlja se da je život ovde hladan, primitivizma ima mnogo. I uskoro će dojaditi čitanje te stare priče. I ja mislim: krenuće ruski ljudi na jug, moru i suncu.
Krenuće to je, uostalom, greška. Kreću već mnogo stoleća. U neuništivoj čežnji za stepom, možda „za krstom na Svetoj Sofiji”, kriju se najvažniji putevi Rusije. Oseća se treba osvežiti krv. Postaje zagušljivo. Književni mesija, koga svet čeka toliko dugo i tako jalovo, doći će odande 13 sunčanih stepa, okruženih morem. 1916.
Streljan sam 27. januara 1940. u Moskvi, CCCP.

Reditelj: Strahinja Padežanin
Scenografi: Ognjen Markovć, Jelena Smiljanić
Kostimograf: Smiljka Babić
Koreograf: Jakša Filipovac
Muzički saradnik: Marijan Babić
Likovni saradnici: Jelena Smiljanić, Teodora Nešković

PRIČE IZ ODESE
Emanuel Isakovič Babelj – Eldar Zubčević
Rahela Babelj, njegova žena/Zagurska, prof. violine – Bea Doder/ Olivera Guconić
Isak Emanuilovič Babelj, njegov sin, 14 godina – Marko Jakšić
Isak Emanuilovič Babelj, 21 godina – Milan Pelivanović
Bobka Babelj, Isakova tetka/učiteljica Tuholska/madam – Aleksandra Malivuk
Nikitič, učitelj plivanja – Aleksandar Kolebanac
Galina, doktorka – Aleksandra Rukavina
Motale, rabin – Aleksandar Mašanov
Raisa, prevodilac – Teodora Miklušev
Vera, prostitutka – Nina Stamenković
Marko Borgman – Mihailo Rakočević

CRVENA KONJICA
Bik – Zoltan Pletl/ Đorđe Galić
Isak Emanuilovič Babelj, 28 godina – Maksim Mićković/ Nikola Milivojević
Isak Emanuilovič Babelj, 42 godina – Aleksandar Kolebanac
Semjon Budjoni, komandant prve konjičke armije – Eldar Zubčević
Vojnici (boljševičke) prve konjičke armije –  Mihajlo Rakočević, Marko Jakšić, Milan Pelivanović
Medicinske sestre – Aleksandra Malivuk, Aleksandra Rukavina, Bea Doder, Nina Stamenković, Teodora Miklušev

LJUBAVNA PRIČA Puriša Đorđević

LJUBAVNA PRIČA Puriše Đorđevića je predstava po romanu o tragikomičnoj sudbini jednog diplomate SFRJ neprevaziđenih šezdesetih godina. Zabrinut da može da bude doveden u situaciju da bude ucenjen zbog svoje seksualne orijentacije, te da nevoljno izda svoju zemlju – nečuveno odbija da ide za Vašington gde je dobio posao savetnika u ambasadi. Izbačenog iz partije, iz ministarstva, iz Glavnog grada i iz kreveta svoje koristoljubive ljubavne veze – državna bezbednost ga prekomanduje u seosku školu. Kao učitelj, upoznaje učenike i njihovu čudnu narodnu poeziju, nastrane pastire koji u razgovoru sa pticama i ovcama koriste nemušte jezike, ali i avangardne seoske „lepe neme devojke“ koje se bave konceptualnom umetnošću…

LJUBAVNA PRIČA Puriša Đorđević
Reditelj: Ljubiša Ristić
As. režije: Milana Matejić i Jelena Risteljić
Bend – Anisja Gavrilović, Eldar Zubčević, Mihailo Rakočević, Vladimir Ferenc Peter, Vasilije
Bogić, Bea Doder, Vasilije Pucar
Skripterka/klaperka – Jovana Nikolić
Marko – Đorđe Galić
Ministar – Nikola Marković / Luka Pavlović
Anđelo – Mihailo Rakočević
Ana/Lepa nema devojka – Dejana Džinić, Marina Rakić, Anisja Gavrilović, Dina Vučaj, Nina
Stamenković
Majka/kelnerica/starica/Jovanova majka – Ana Kostovska
Otac/Matilda/profesor/šofer – Stanko Bogojević
Inspektor Mazić – Eldar Zubčević
Bogdan – Stefan Milivojević / Luka Pavlović / Ljubiša Milišić
Jovan – Milan Pelivanović
Đaci prvaci – Dina Vučaj, Teodora Jovanović, Dmitri Korać, Sara Radojković, Strahinja
Padežanin, Dunja Antić, Jovan Petrović

DON HUAN Peter Handke

Krajem oktobra u restoran u ruševinama manastira Port Rojal de Šan, malo izvan Pariza, otprilike tamo gde naš prijatelj Handke u stvarnom životu skuplja gljive i šumske bobice iza svoje kuće, stiže Don Huan bežeći od nekih ljutih motociklista. Njegova priča dvojici kuvara o poslednjih sedam dana: od svadbe u Tbilisiju prošlog ponedeljka, preko lepotice koja ga je čudno pogledala u Damasku sutradan i one tri flamenko igračice u Seuti u Maroku u sredu, pa o veštici Anitri iz fjorda u Bergenu u četvrtak i Moldavki iz izloga pored kanala u Amsterdamu u petak, zaključno sa članicom KUD-a iz Guče u subotu – Don Huan „njim samim“: supa iz doline Ševrez, francusko vino i hleb sa orasima, monahinje, Žan Rasin, Jansenisti vs Jezuiti i Blez Paskal, Fedra i incest, sve u svemu: Peter Handke ili Seviljski zavodnik Molijera i Tirsa de Moline, nepravedno oklevetan za nepočinstva prema ženama, moralu i „političkoj korektnosti“… ali: ovaj roman nije napisan u odbranu Don Huana – napisan je kao samoodbrana „među javom i med’ snom“ progonjenih, bivših i budućih azilanata.

DON HUAN Peter Handke
Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Bojana Đurović
Koreograf: Anisja Gavrilović
KUVARI – DMITRI KORAĆ i JOVAN PETROVIĆ
DON HUAN – MIHAILO PERIŠIĆ / ĐORĐE GALIĆ
MOLIJER – ELDAR ZUBČEVIĆ
ZGANAREL – MILAN PELIVANOVIĆ
NEVESTA – ALEKSANDRA MRDIĆ
MONAHINJE – JOVANA NIKOLIĆ, DINA VUČAJ, DOROTEA POPOVA, KRISTINA MILEŠEVIĆ,
KRISTINA PAUNOVIĆ, JOVANA VUKOJIČIĆ, MARINA RAKIĆ, DEJANA DŽINIĆ, ANISJA
GAVRILOVIĆ

BUBA U UHU Žorž Fejdo

Pre 53 godine, 7. juna 1971. održana je beogradska premijera Fejdoove „Bube u uhu“. Ova diplomska predstava Ljubiše Ristića zadržala se 44 godine na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta, izvedena je preko 1600 puta i videlo je preko milion gledalaca. Nova – stara „Buba“ je kenotaf, sećanje i poštovanje za sve iz prve podele kojih više nema: za Bojana Stupicu i Marjana Lovrića koji su odgovorni i zaslužni što se „Buba“ rodila; za Zoricu Šumadinac, Slobodana Đurića, Morisa Levog, Marka Todorovića, Branka Milenkovića, Vladislava Lalickog, Duška Čeklića, Milana Gutovića, Vlastu Velisavljevića i Nikolu Simića. Ova predstava je istovremeno i zahvalnost svim desetinama glumaca koji su tokom 44 godine igrali razne uloge u „Bubi“, uskakali, menjali, radovali se, umarali se, bežali, vraćali se i živeli život „Bube u uhu“.

Buba u uhu – Žorž Fejdo

Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Vladislav Lalicki
Viktor-Emanuel Šandebiz – Lazar Jovanov
Poš – Lazar Jovanov
Kamij Šandebiz – Milan Pelivanović / Mihailo Perišić
Romen Turnel – Stefan Milivojević / Jovan Petrović
Doktor Finaš – Strahinja Padežanin
Karlos Omenides de Istangva – Ognjen Petković/Stefan Milivojević
Gđa Ferajon – Ana Kostovska
Etjen – Nikola Marković / Eldar Zubčević
Ragbi – Zoltan Pletl
Batisten – Obrad Radulović / Dmitri Korać
Rejmond Šandebiz – Sonja Leštar Mladenov / Marina Rakić
Lisjen Omenides de Istangva – Tašana Đorđević-Adamović / Dejana Džinić
Antoanet – Jovana Nikolić / Teodora Miklušev
Eženi – Anisja Gavrilović / Teodora Miklušev

DAMA SA PSETANCETOM A.P. Čehov

Da li je slobodna ljubav moguća?

…Da je Anton Pavlovič jedan od najvećih dramskih pisaca koje ima svetsko pozorište – to nije nikakva novost. Da je istovremeno kada i Aleksandra Mihajlovna – poznatija kao Madam Kolontaj – začetnik velikog i radikalnog feminističkog pokreta u prvim godinama XX veka – to je veoma uzbudijiva “novost”. Ko se tome čudi mora ponovo da pročita njegovu genijalnu DAMU SA PSETANCETOM ili, još bolje, da u KPGT-u odgleda predstavu po Čehovljevoj najboljoj priči…

DAMA SA PSETANCETOM Anton Pavlovič Čehov
Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Bojana Đurović
Kostimograf: Zdravka Kulier
Ana Sergejevna – Kristina Paunović, Sara Radojković, Kristina Milešević / Milica Đuričković /
Jovana Vukojičić
Gurov – Uroš Novović
Čehov – Nikola Marković / Đorđe Galić
Madam Kolontaj – Danijela Stojanović
Beli špic: Orson

INFORMACIJA

Predstave Psovanje publike 29.05. i Ljubavna priča 31.05 se igraju u Subotici u Narodnom pozorištu. Karte kupljene na našem sajtu za ta dva termina važe za igranja u Subotici.

Vaš KPGT

PSOVANЈE PUBLIKE Peter Handke

Budući nobelovac, Peter Handke, 1966. godine kao mladić, koji je sa uspehom objavio tek svoj prvi roman, napisao je i svoj prvi pozorišni komad u kojem je izvršena temeljna, definitivna, bespoštena kritika ukupne istorije pozorišta. Komadom „Psovanje publike” stavljena je tačka na takozvanu dramsku avangardu iz pedesetih godina, od Beketa i Joneska do Grotovskog i Living teatra u šezdesetim, čiji je prezir prema Starom bio ravan samo beskrajnoj žudnji za Novim. Ovaj čudesni komad pojavljuje se kao grom iz vedra neba u trenutku implozije pozorišta koje smo znali kao pozorište tela ili fizički teatar, a Handke je jedini koji je šezdesetih godina u prašumi događaja jasno video suštinu. Suština kopernikanskog preokreta bila je svest o tome da se „svaka autentična ljudska delatnost iscrpljuje isključivo u sopstvenoj prošlosti.” (Ortega i Gaset) Pozorište je za sve umetnosti pripremilo baroknu ideju o eklektici kao majci svih estetika, da sve može postojati zajedno – opera, avangarda, mjuzikl, fizički teatar, Šekspir, Sartr i Sofokle: sve je to pozorište – jedna celina. U naše doba, ova ideja, da je istorija umetnosti pravi izvor svake umetnosti, o baroku kao kraju svakog stila – na kraju veka, nazvana je postmodernom. I sve je to teorijski obrazloženo već u „Psovanju publike” Petera Handkea 1966. godine. Handkeov komad „Psovanje publike” uči nas da je publika glavni element pozorišta.

PSOVANJE PUBLIKE – Peter Handke

Reditelj: Ljubiša Ristić

1. Milan Pelivanović / Dina Vučaj

2. Eldar Zubčević / Luka Miljković

3. Marko Topolovački / Teodora Jovanović

4. Uroš Novović / Dmitri Korać

5. Luka Pavlović / Strahinja Padežanin

6. Anisja Gavrilović / Kristina Paunović

7. Marina Rakić / Jovan Petrović

8. Uroš Stefanović / Sara Radojković

9. Jovana Nikolić / Aleksandra Mrdić

10. Jovana Vukojčić / Dejana Džinić

Maestra: Dorotea Popova

Maestro: Obrad Radulović