bbb

DNEVNIK O ČARNOJEVIĆU – Miloš Crnjanski

”KOME JA OVO PIŠEM?”
Neposredno nakon završetka Prvog svetskog rata, užasnut prizorima s bojnih polja u Galiciji,
mladi Miloš piše ”Dnevnik o Čarnojeviću”, jedan od najlepših romana dvadesetog veka.
Crnjanski duboko voli svoju zemlju u vreme kada su je, valjda, svi voleli. Pre nego što su ga
kritičari napali sa svih strana, imao je muke sa izdavačima, odbijali ga, tražili mu da skrati roman
na 5 tabaka, tražili da izbaci ”pornografske motive”. Nije imao izbora, kratio je, a viškove je spalio
u sobi beogradskog hotela Pariz. Kritika je davno umrla, a te nežne i tople rečenice pune sunca
ostale su moderne kao da su maločas napisane. I šum tih reči koje glumci izgovore ili ne
izgovore, razlivaju se po sceni, lebde, ovde, u tuberkuloznoj Evropi koja već trista godina uporno
umire negujući i zalivajući sopstvene bolesti pohlepe, kokošijeg slepila.
Filip Gajić

Reditelj: Filip Gajić
Likovni saradnici: Lola Petrović i Ksenija Popović
Igraju:
Marko Nedeljković
Aleksandra Rukavina
Mirko Jokić
Anastasija Ščerbina
Katarina Necić
Ana Donskih

YU FEST 2025

Miroslav Krleža

LEDA

Miroslav Krleža u ,,Ledi”, trećem delu svoje ,,Glembajevske trilogije”, piše o raspadu jedne društvene klase, jednog sveta bez poroda, jednog društva koje će samo sebe uništiti u samoljublju i egoizmu, poput mnogih drevnih naroda, nestalih u istoriji. U karnevalskoj noći, kada su identiteti skriveni i kada je sve dozvoljeno, na videlo izlaze dekadentni i isprazni životi junaka, koji se muče u sopstvenom besmislu kao ,,leptiri nabodeni na igle”, kako ih je Krleža krležijanskom lucidnošću lakonski opisao. Dok se, u luksuznom hotelu u kojem su smešteni, dešava lanac samoubistava, ova lažna elita bavi se trivijalnostima i tračarenjem, na vrteški niskih strasti i prevara.

igraju:

LEDA
Reditelj: Strahinja Padežanin
Scenograf: Tamara Čvorović
VITEZ OLIVER URBAN, likovni kritičar – Aleksandar Kolebanac / Strahinja Padeẓ̌anin
KLANFAR, oligarh – Aleksandar Mašanov
GĐA KLANFAR, njegova majka – Aleksandra Malivuk
MELITA, njegova supruga – Teodora Miklušev
AUREL, akademski slikar – Maksim Mićković
KLARA, njegova supruga – Olivera Guconić
FANNY, menadžerka hotela – Maja Šumonja Todorović
KONOBAR, bivši pijanista – Nikola Milivojević
ANIMIR DAME – Mina Jelušić Jerinić, Teodora Jovanović

TRIPTIHON ZA EURIDIKU koreodrama po Branku Miljkoviću

Orfej, sin Tračanina Neagra, mitski pevač, svirač i pesnik. Apolon mu je podario liru sa sedam žica. Dok je Orfej pevao, jata ptica kružila su iznad njegove glave. Ribe su iskakale iz mora. Reke su zaustavljale svoje tokove. Stenje je podrhtavalo. Drveće mu je prilazilo da ga zaštiti od sunca. Sve životinje skupljale su se kraj njegovih nogu. Ubrzo posle udaje za Orfeja lepu nimfu Euridiku ujela je zmija otrovnica. Orfej nije mogao da preboli njenu smrt i stoga je sišao u podzemlje da je vrati među žive. Njegova lira pobedila je sile smrti i tamu sveta mrtvih. Eumenide su zaplakale, Kerber je ostao krotak, Haron je zaustavio svoj čamac, Iksionov točak je prestao da se obrće, Sizif je seo na kamen, Tantal je zaboravio na glad i žeđ, a Orfejeva pesma raznežila je stroge suđaje koje su već završenu nit Euridikinog života opet počele da predu. Vladari podzemnog sveta dozvolili su Orfeju da izvede iz Hada Euridiku, ali pod uslovom da se ne osvrće dok oboje ne izađu na svetlost dana. Euridika je pošla za zvucima njegove lire, ali se pred samim izlaskom iz podzemnog sveta, mučen sumnjama i čežnjom, božanski pevač osvrnuo da vidi ljubljenu suprugu i u istom trenutku izgubio je drugi put, i to zanavek.

TRIPTIHON ZA EURIDIKU koreodrama po Branku Miljkoviću

Reditelj i koreograf: Anisja Gavrilović

As. koreografa: Tanja Tasić

Kostimograf: Anisja Gavrilović

Izrada kostima: Dragana Drljić

Dizajn i izrada maski: Jana Blu

ORFEJ – Đorđe Galić/Milan Radovanović
EURIDIKA -Anisja Gavrilović/Feodora Grujić

NIMFA IZLASKA SUNCA EOS – Milana Matthyser
ZMIJA – Irina Lazić/Lana Bovan

PROPLANAK
SRNA – Lana Bovan
JELEN – Lazar Tirić
LEPTIR – Dejana Sekovanić
ORAO – Lena Dukić

PODZEMLJE
BOGINJA HAD – Tanja Ivanov/Irina Lazić
MARIJA KIRI – Una Milosavljević
PINA BAUŠ – Ana Obradović
DŽENIS DŽOPLIN – Maša Marković
LAURA DALMAJER – Teodora Živković

LIRA – India Kemera/Anika Kemera

PESNIK – Dmitri Korać, Mihailo Rakočević, Luka Pavlović/Jovan Petrović, Maksim Mićković, Dimitar Paskoski

SERAFIM – Vasilije Bogić/Vasilije Pucar/Marija Adamov

BUBA U UHU Žorž Fejdo

Pre 53 godine, 7. juna 1971. održana je beogradska premijera Fejdoove „Bube u uhu“. Ova diplomska predstava Ljubiše Ristića zadržala se 44 godine na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta, izvedena je preko 1600 puta i videlo je preko milion gledalaca. Nova – stara „Buba“ je kenotaf, sećanje i poštovanje za sve iz prve podele kojih više nema: za Bojana Stupicu i Marjana Lovrića koji su odgovorni i zaslužni što se „Buba“ rodila; za Zoricu Šumadinac, Slobodana Đurića, Morisa Levog, Marka Todorovića, Branka Milenkovića, Vladislava Lalickog, Duška Čeklića, Milana Gutovića, Vlastu Velisavljevića i Nikolu Simića. Ova predstava je istovremeno i zahvalnost svim desetinama glumaca koji su tokom 44 godine igrali razne uloge u „Bubi“, uskakali, menjali, radovali se, umarali se, bežali, vraćali se i živeli život „Bube u uhu“.

Buba u uhu – Žorž Fejdo

Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Vladislav Lalicki
Viktor-Emanuel Šandebiz – Lazar Jovanov
Poš – Lazar Jovanov
Kamij Šandebiz – Milan Pelivanović / Mihailo Perišić
Romen Turnel – Stefan Milivojević / Jovan Petrović
Doktor Finaš – Strahinja Padežanin
Karlos Omenides de Istangva – Ognjen Petković/Stefan Milivojević
Gđa Ferajon – Ana Kostovska
Etjen – Nikola Marković / Eldar Zubčević
Ragbi – Zoltan Pletl
Batisten – Obrad Radulović / Dmitri Korać
Rejmond Šandebiz – Sonja Leštar Mladenov / Marina Rakić
Lisjen Omenides de Istangva – Tašana Đorđević-Adamović / Dejana Džinić
Antoanet – Jovana Nikolić / Teodora Miklušev
Eženi – Anisja Gavrilović / Teodora Miklušev

VOLGA UTIČE U KASPIJSKO MORE
Ja, Boris Piljnjak, rođen sam 11. oktobra 1894. u Možaisku u Rusiji.
Od mojih dela mnogo mi je važnije ono što sada želim da kažem, i ja žrtvujem stari trud ako mi on pritiče u pomoć.
Nije važno šta sam ja (i mi) učinio, važno je šta ću ja (i mi) učiniti, još je rano svoditi račune o našem radu, kolektivnost našeg rada je neophodna (i bila je, i jeste, i biće), ja sam ponikao iz Belog i Bunjina, mnogi mnogo šta prave bolje od mene, i ja smatram da imam pravo da uzimam to najbolje ili ono što mogu da napravim bolje.
Za mene nije od naročite važnosti šta će ostati od mene, ali nama je palo u deo da rusku književnost stvaramo kolektivno, i to je velika dužnost. „Ciljevi” su i dalje nužni valjda bi da su svrsishodni i efikasni.
I iz dana u dan sve mi je jasnije da moj spisateljski posao uopšte nema za svrhu slavu, počasti, prijatan život, spisateljski posao nije veseo posao, to je gotovo manuelan rad.
Streljan sam 21. aprila 1938. na strelištu Komunarka u Moskvi u Sovjetskom savezu.

Reditelj: Vanja Vodeničarević
Asistent režije: Jovan Petrović
Koreograf: Tanja Tasić
Muzički saradnici: Veljko Karić, Branimir Bibić

Moskva 1926. LEGENDA O NEUGAŠENOM MESECU
Gavrilov, komandant crvene armije – Luka Pavlović
Popov, ministar – Danio Klinčar
Nepresamitljivi čovek – Andrija Kovač
Kokosov, stari doktor – Stanko Bogojević
Lozovski, mladi doktor – Đorđe Galić/Kiril Kozub/Nikola Milivojević
Anesteziolog – Tanja Tasić
Poslini – Dmitri Korać
Nataška, Popovljeva kći – Milica Sudimac / Matea Fuček

Kolomna na reci Oki 1929. VOLGA UTIČE U KASPIJSKO MORE
Poletika, profesor inženjer – Stanko Bogojević
Ljubov, njegova kći, arheolog – Aleksandra Mrdić / Kristina Holostova
Olga, njegova žena – Bea Doder
Laslo, Olgin drugi muž, inženjer – Jovan Petrović
Marija, Laslova ljubavnica – Jovana Nikolić
Nadežda, glumica – Dejana Džinić
Poltorak, inženjer – Đorđe Galić / Kiril Kozub / Nikola Milivojević
Vera Grigorijevna, Poltorakova svastika – Natalija Gajić
Skudrin, sudija – Radiša Vučković
Ožogov, njegov brat – Dmitri Korać / Ljubiša Milišić
Alisa, Laslova kći – Matea Fuček / Milica Sudimac
Pas Arap – Pegi

OSMA OFANZIVA

Izraz je uveo u jugoslovensku književnost Branko Ćopić, imenujući tako svoj roman iz 1950. godine. Za razliku od prvih sedam neprijateljskih ofanziva u Narodnooslobodilačkoj borbi, kroz koje su prošli krajiški ratnici, partizani, ova osma nije bila vojna. Junaci romana, nakon pobede, svoje živote započinju daleko od zavičaja, reke Une i Grmeč planine – u ravnici Vojvodine ili u gradu, među visokim zgradama. Posle rata i herojskih podviga, za jednog od njih još uvek tinja progon četničkih bandi, a za ostale traje večita borba sa sobom i žal za zavičajem. Radnja ove OSME OFANZIVE smeštena je u proleće 1999. godine, u jedno vojvođansko selo. U kafani „Promaja“, austrougarskoj kući “na lakat”, sa divnom baštom kakvih “samo u Vojvodini ima”, žive i rade “dva (ne)pomirljiva sveta” – krajišnika i vojvođana. Neki su došli posle Drugog svetskog rata kao pobednici, neki su izbegli iz građanskog rata u Bosni, a neki su tu proveli čitav život. Ovo je jednostavna priča o jednostavnoj ljubavi, o jednostavnom životu, o suncu u ljudima i ljudskoj radosti.

Reditelj: Vanja Vodeničarević
KRAJINA:
DRAGIJA BANDIĆ, gazda kafane Promaja – Stanko Bogojević
PEPO BANDIĆ, njegov sestrić – Luka Pavlović
STOJAN STARČEVIĆ, komšija s Grmeča – Eldar Zubčević
ĐEJA STARČEVIĆ, njegova rođaka – Dejana Džinić
MILANČE, mali izbeglica – Mihailo Rakočević / Nikola Milivojević
MIMA JEROGLAVAC, švercer – Radiša Vučković
DRAGAN POPOVIĆ, oficir JNA – Jovan Petrović
DANILO, general JSO – David Pilipović
VOJVODINA:
RADA BANDIĆ, gazda kafane Promaja – Aleksandra Malivuk
ZITA STARČEVIĆ, Stojanova žena – Bea Doder

DAMA SA PSETANCETOM A.P. Čehov

Da li je slobodna ljubav moguća?

…Da je Anton Pavlovič jedan od najvećih dramskih pisaca koje ima svetsko pozorište – to nije nikakva novost. Da je istovremeno kada i Aleksandra Mihajlovna – poznatija kao Madam Kolontaj – začetnik velikog i radikalnog feminističkog pokreta u prvim godinama XX veka – to je veoma uzbudijiva “novost”. Ko se tome čudi mora ponovo da pročita njegovu genijalnu DAMU SA PSETANCETOM ili, još bolje, da u KPGT-u odgleda predstavu po Čehovljevoj najboljoj priči…

DAMA SA PSETANCETOM Anton Pavlovič Čehov
Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Bojana Đurović
Kostimograf: Zdravka Kulier
Ana Sergejevna – Kristina Paunović, Sara Radojković, Kristina Milešević / Milica Đuričković /
Jovana Vukojičić
Gurov – Uroš Novović
Čehov – Nikola Marković / Đorđe Galić
Madam Kolontaj – Danijela Stojanović
Beli špic: Orson

VELIKI PAD Peter Handke

VELIKI PAD je šesti od sedam naslova Petera Handkea koji KPGT predstavlja za 25 godina.
KASPAR, UŽAS PRAZNINE, ZIMSKO PUTOVANJE DO REKA DUNAVA, SAVE, DRINE I
MORAVE, KAS PREKO BODENSKOG JEZERA, PSOVANJE PUBLIKE i DON HUAN su
drame, romani i eseji koje je KPGT izvodio od devedesetih, računajući na Handkea kao kućnog
pisca, kojeg je najviše i najčešće igrao, uz Šekspira, Molijera, Dušana Jovanovića, Hanera
Milera i Danila Kiša.
VELIKI PAD je roman o Nobelovoj nagradi koji je Peter Handke napisao osam godina pre nego
što je dobio Nobelovu nagradu za literaturu za 2019. godinu.
Njegov „junak“ je „stari glumac“koji nije siguran da li treba da primi nagradu za životno delo ili
ne. Hodajući kroz livade, žbunje i šume do džungle velegrada, kolebajući se, sastavlja
handkeovski inventar ljudi, zvukova, insekata, ptica, tuge i očaja, izveštaj o stanju sveta kao
autobiografiju pisca za kojeg je najveće priznanje najveći pad u svetu o kojem izveštava.
VELIKI PAD je predstava koja je drama, ali i balet, ali najviše rejv. Balet pleše na muziku kiše,
vetra, autoputeva, zrikavaca i velegrada. Stotine prolaznika hodaju, trče, lete i lebde preko
tehno-livade i kroz tehno-šumu nestajući u tehno-ponoru.

Reditelj:Ljubiša Ristić 
Majstor baleta: Ivanka Lukateli 
Koreograf: Jelena Stoisavljević
Scenograf: Bojana Đurović
Kostimograf: Zdravka Kulier
As. kostimografa: Mina Ljubojević 
Šumovi: Milana Matejić
Design tona i izbor muzike: Petar Kuzmanović i Nikola Cvetojević
Design svetla: Nenad Serafijanović i Nemanja Milićević
Vođa predstave: Milan Pelivanović
ŽENA
DJ Rada Đuričin
PRIRODA
DJ Tamara Milojković
DRUŠTVO
DJ Marko Topolovački
ŠUMSKA BIĆA, NIMFE I VILE 
Anisja Gavrilović, Tanja Ivanov, Irina Lazić, Teodora Živković, Una Milosavljević, Lana Bovan, Lena Dukić, Ana Obradović, Lazar Tirić, Ivana Nikić, Maša Marković
LJUDI
Tadija Tomanović, Sara Vatović, Marko Barić, Luka Pavlović, Rade Džandža, Stefan Milivojević, Olivera Dekanić, Uroš Golubov, Jovana Nikolić, Anastasija Knežević, Teodor Vasiljević, Vanja Halupa, Aleksandra Krstić, Uroš Novović, Eldar Zubčević,Uroš Stefanović, Blanka Pavela, Anisja Gavrilović, Jovan Jevtić, Dejana Džinić, Nemanja Cerovac, Dušan Dimitrijević, Tijana Radaković, Teodora Jovanović, Stanko Bogojević, Tanja Tasić, Goran Kocić, Aleksandar Novaković, Radoman Čović, Slavica Tasić, Stamenka Nikolić, Dušanka Zobenica, Kaja Stanojević, Dragana Radosavljević, Biserka Mijajlović, Đorđe Galić

*Predstava traje 70 minuta.*

MI Jevgenij Zamjatin

Roman Jevgenija Zamjatina “Mi”, napisan je 1920. godine u Lenjingradu, u vreme Građanskog rata posle Oktobarske revolucije. Prvi roman negativne utopije u svetskoj književnosti, preteča Orvela i Hakslija. Uniformno, jednoobrazno društvo, Svet je amalgam tehničke civilizacije i birokratske diktature, koji svodi ljude na brojeve – u budućnosti u zemlji koja se zove Jedinstvena Država. Pojedinac je deo složenog i preciznog mehanizma i celokupni život je pod kontrolom upravljača. Za ljubav se dobijaju ružičasti bonovi, u Gradu pod staklenim krovom. Ko pokuša da izađe iz propisanog redosleda obaveza i dužnosti, biće uhvaćen i… U predstavi KPGT-a, jedna ambiciozna mlada ekipa programera u IT start- ap kompaniji MI inc., čvrsto je rešila da prema romanu “Mi” Jevgenija Zamjatina napravi svetsku bestseller video igricu. Izgleda da su se virtuelni i stvarni svet pomešali i da je sve teže razlikovati Zamjatinov svet i svet oko nas. O, ima li, ipak, nade, za decu koja prave i igraju “igrice”?

Reditelj: Vanja Vodeničarević

Koordinator eventa – Bojana Vukelić / Luka Pavlović – Ю; 

Dobrotvor investitor – Andrija Kovač

D003 tester igrice – Milan Pelivanović   

O-90; balerina – Teodora Miklušev

Animator D503 vizionar igre – Jovan Petrović

I330 HR menadžer – Dejana Džinić

CEO; šef oficir egzekucije – Strahinja Padežanin

Social media menadžer – Jelena Tijanić

Developer – Dmitri Korać

DON HUAN Peter Handke

Krajem oktobra u restoran u ruševinama manastira Port Rojal de Šan, malo izvan Pariza, otprilike tamo gde naš prijatelj Handke u stvarnom životu skuplja gljive i šumske bobice iza svoje kuće, stiže Don Huan bežeći od nekih ljutih motociklista. Njegova priča dvojici kuvara o poslednjih sedam dana: od svadbe u Tbilisiju prošlog ponedeljka, preko lepotice koja ga je čudno pogledala u Damasku sutradan i one tri flamenko igračice u Seuti u Maroku u sredu, pa o veštici Anitri iz fjorda u Bergenu u četvrtak i Moldavki iz izloga pored kanala u Amsterdamu u petak, zaključno sa članicom KUD-a iz Guče u subotu – Don Huan „njim samim“: supa iz doline Ševrez, francusko vino i hleb sa orasima, monahinje, Žan Rasin, Jansenisti vs Jezuiti i Blez Paskal, Fedra i incest, sve u svemu: Peter Handke ili Seviljski zavodnik Molijera i Tirsa de Moline, nepravedno oklevetan za nepočinstva prema ženama, moralu i „političkoj korektnosti“… ali: ovaj roman nije napisan u odbranu Don Huana – napisan je kao samoodbrana „među javom i med’ snom“ progonjenih, bivših i budućih azilanata.

DON HUAN Peter Handke
Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Bojana Đurović
Koreograf: Anisja Gavrilović
KUVARI – DMITRI KORAĆ i JOVAN PETROVIĆ
DON HUAN – MIHAILO PERIŠIĆ / ĐORĐE GALIĆ
MOLIJER – ELDAR ZUBČEVIĆ
ZGANAREL – MILAN PELIVANOVIĆ
NEVESTA – ALEKSANDRA MRDIĆ
MONAHINJE – JOVANA NIKOLIĆ, DINA VUČAJ, DOROTEA POPOVA, KRISTINA MILEŠEVIĆ,
KRISTINA PAUNOVIĆ, JOVANA VUKOJIČIĆ, MARINA RAKIĆ, DEJANA DŽINIĆ, ANISJA
GAVRILOVIĆ

INFORMACIJA

Predstave Psovanje publike 29.05. i Ljubavna priča 31.05 se igraju u Subotici u Narodnom pozorištu. Karte kupljene na našem sajtu za ta dva termina važe za igranja u Subotici.

Vaš KPGT

PSOVANЈE PUBLIKE Peter Handke

Budući nobelovac, Peter Handke, 1966. godine kao mladić, koji je sa uspehom objavio tek svoj prvi roman, napisao je i svoj prvi pozorišni komad u kojem je izvršena temeljna, definitivna, bespoštena kritika ukupne istorije pozorišta. Komadom „Psovanje publike” stavljena je tačka na takozvanu dramsku avangardu iz pedesetih godina, od Beketa i Joneska do Grotovskog i Living teatra u šezdesetim, čiji je prezir prema Starom bio ravan samo beskrajnoj žudnji za Novim. Ovaj čudesni komad pojavljuje se kao grom iz vedra neba u trenutku implozije pozorišta koje smo znali kao pozorište tela ili fizički teatar, a Handke je jedini koji je šezdesetih godina u prašumi događaja jasno video suštinu. Suština kopernikanskog preokreta bila je svest o tome da se „svaka autentična ljudska delatnost iscrpljuje isključivo u sopstvenoj prošlosti.” (Ortega i Gaset) Pozorište je za sve umetnosti pripremilo baroknu ideju o eklektici kao majci svih estetika, da sve može postojati zajedno – opera, avangarda, mjuzikl, fizički teatar, Šekspir, Sartr i Sofokle: sve je to pozorište – jedna celina. U naše doba, ova ideja, da je istorija umetnosti pravi izvor svake umetnosti, o baroku kao kraju svakog stila – na kraju veka, nazvana je postmodernom. I sve je to teorijski obrazloženo već u „Psovanju publike” Petera Handkea 1966. godine. Handkeov komad „Psovanje publike” uči nas da je publika glavni element pozorišta.

PSOVANJE PUBLIKE – Peter Handke

Reditelj: Ljubiša Ristić

1. Milan Pelivanović / Dina Vučaj

2. Eldar Zubčević / Luka Miljković

3. Marko Topolovački / Teodora Jovanović

4. Uroš Novović / Dmitri Korać

5. Luka Pavlović / Strahinja Padežanin

6. Anisja Gavrilović / Kristina Paunović

7. Marina Rakić / Jovan Petrović

8. Uroš Stefanović / Sara Radojković

9. Jovana Nikolić / Aleksandra Mrdić

10. Jovana Vukojčić / Dejana Džinić

Maestra: Dorotea Popova

Maestro: Obrad Radulović

EMIGRANTI Slavomir Mrožek

U novogodišnjoj noći dva čoveka: emigranti ili imigranti, robijaši ili azilanti, begunci ili vagabundi. Svejedno. I tamo i ovde i kod njih i kod nas i onda i sada. Svuda je isto: kako bi rekao Žan Pol Sartr – PAKAO TO SU DRUGI. Ima li izlaza? Ako je egzistencija prethodnica esencije, onda izlaza nema ni za Asanža, ni za Mrožekove tužne klovnove. Ako ikada esencija prestigne egzistenciju, moći ćemo da, bar u simboličkoj ravni, prihvatimo nekako i nevoljno jad i bedu ljudske sudbine u dijalektičkom sporu slobode i nužnosti.

Emigranti – Slavomir Mrožek

Igraju: Stefan Jugović i Luka Pavlović

Režija: Dijana Bešlin

Anton Panov
PEČALBARI
reditelj: Ljubiša Ristić

“Panov, talentovani pevač u horu beogradske opere, napisao je potresnu dramu o radostima i patnjama svojih zemljaka sa Dojrana, punu ljubavi, suza i muzike, koju niko nije hteo da igra. A onda je dospela u ruke znamenitog pisca, kritičara i upravnika mnogih pozorišta – Velimira Živojinovića koji je voleo da se potpisuje sa Massuka. Ostalo je istorija.Kako bi davne 1792. opat Gregoar rekao u Konventu Velike revolucije: KO POSEDUJE JEZIK – POSEDUJE VLAST.Tako u Češkoj, tako u Flandriji, Sloveniji, Norveškoj – svuda i na kraju i u Makedoniji…

KPGT, sa radošću predstavlja dvanaest mladih glumaca koji su tek stekli diplome FDU u Skoplju i, sledeći tradiciju Kazališta Pozorišta Gledališča Teatra, dolaze ovog vrućeg leta u Beograd da u raznim predstavama YUFESTA 2025, na raznim jezicima na kojim pišu klasici Jedinstvenog jugoslovenskog kulturnog prostora, govore publici KPGT-a koja oduvek odlično razume sve te jezike, pa tako i najmelodičniji makedonski jezik kojim govore i pevaju PEČALBARI Antona Panova.”

Ljubiša Ristić

Igraju:
Ana Kostovska
Rumena Šopova
Marija Bresliska
Natalija Risteska
Marija Taleska
Angela Pejkovska
Talija Gjorgjieva
Marija Kariloska
Mina Jelušić Jerinić
Martina Danilovska
Naum Gjorgieski
Dimitar Paskoski
Marko Mladenovik’
Andrej Dimovski
Mihajlo Rakočević

Piano: Vasilije Pucar i Vasilije Bogić

Udaraljke: Dimitrije Goldner

Muzički saradnik: Simon Kiselički

LJUBAVNA PRIČA Puriša Đorđević

LJUBAVNA PRIČA Puriše Đorđevića je predstava po romanu o tragikomičnoj sudbini jednog diplomate SFRJ neprevaziđenih šezdesetih godina. Zabrinut da može da bude doveden u situaciju da bude ucenjen zbog svoje seksualne orijentacije, te da nevoljno izda svoju zemlju – nečuveno odbija da ide za Vašington gde je dobio posao savetnika u ambasadi. Izbačenog iz partije, iz ministarstva, iz Glavnog grada i iz kreveta svoje koristoljubive ljubavne veze – državna bezbednost ga prekomanduje u seosku školu. Kao učitelj, upoznaje učenike i njihovu čudnu narodnu poeziju, nastrane pastire koji u razgovoru sa pticama i ovcama koriste nemušte jezike, ali i avangardne seoske „lepe neme devojke“ koje se bave konceptualnom umetnošću…

LJUBAVNA PRIČA Puriša Đorđević
Reditelj: Ljubiša Ristić
As. režije: Milana Matejić i Jelena Risteljić
Bend – Anisja Gavrilović, Eldar Zubčević, Mihailo Rakočević, Vladimir Ferenc Peter, Vasilije
Bogić, Bea Doder, Vasilije Pucar
Skripterka/klaperka – Jovana Nikolić
Marko – Đorđe Galić
Ministar – Nikola Marković / Luka Pavlović
Anđelo – Mihailo Rakočević
Ana/Lepa nema devojka – Dejana Džinić, Marina Rakić, Anisja Gavrilović, Dina Vučaj, Nina
Stamenković
Majka/kelnerica/starica/Jovanova majka – Ana Kostovska
Otac/Matilda/profesor/šofer – Stanko Bogojević
Inspektor Mazić – Eldar Zubčević
Bogdan – Stefan Milivojević / Luka Pavlović / Ljubiša Milišić
Jovan – Milan Pelivanović
Đaci prvaci – Dina Vučaj, Teodora Jovanović, Dmitri Korać, Sara Radojković, Strahinja
Padežanin, Dunja Antić, Jovan Petrović

YUFEST 2025
Petar Petrović Njegoš
GORSKI VIJENACReditelj: Ljubiša Ristić
Igraju:
Ana Kostovska
Teodora Jovanović
Katarina Necić
Lana Djuričković
Rumena Šopova
Feodora Grujić
Anastasija Ščerbina
Marija Stevanović
Dejana Džinić
Jovana Šešum
Maja Šumonja Todorović
Lana Bovan
Anja Donskih
Stanko Bogojević
Luka Pavlović
Petar Stanišić
Jovan Petrović
David Pilipović
Bogdan Đurović
Mihailo Rakočević
Marko Mladenovik’
Dimitri Paskovski
Naum Gjorgjievski
Andrej Dimovski
Eldar Zubčević
Klavir:
Vasilije Pucar
Vasilije Bogić

NJEGOŠ JE NAŠ SAVREMENIK
Sve se od njegovog vremena promenilo, a kao da je sve ostalo isto. Velike sile siluju, mali se muče da opstanu, velikaši zemlju rasparčavaju, jedni Crnogorci srbuju, drugi Crnogorci se rasrbljuju, a najveći filozof medju Srbima više liči na proroka nego na pesnika. Njegoša svi znaju, svi se na njega pozivaju, njegovi su stihovi više aforizmi nego poezija, njegova je poezija i ep i drama, njegov je deseterac tačan i ubitačan kao Šekspirov beli stih. Homer mu je predak a Miljković unuk. Više od njega razumemo šta živimo i šta je oko nas nego od tv dnevnika, tvitera i fejsbuka zajedno. Lepi i visoki vladika na brdu stoji i vidi dalje i bolje i od svojih i od današnjih…
Ako i nismo imali Hegela niti Konfucija, niko sem nas nema Njegoša
za svakodnevnu upotrebu. Za svakog čoveka i za svaku priliku.

Ljubiša Ristić

BUBA U UHU Žorž Fejdo

Pre 53 godine, 7. juna 1971. održana je beogradska premijera Fejdoove „Bube u uhu“. Ova diplomska predstava Ljubiše Ristića zadržala se 44 godine na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta, izvedena je preko 1600 puta i videlo je preko milion gledalaca. Nova – stara „Buba“ je kenotaf, sećanje i poštovanje za sve iz prve podele kojih više nema: za Bojana Stupicu i Marjana Lovrića koji su odgovorni i zaslužni što se „Buba“ rodila; za Zoricu Šumadinac, Slobodana Đurića, Morisa Levog, Marka Todorovića, Branka Milenkovića, Vladislava Lalickog, Duška Čeklića, Milana Gutovića, Vlastu Velisavljevića i Nikolu Simića. Ova predstava je istovremeno i zahvalnost svim desetinama glumaca koji su tokom 44 godine igrali razne uloge u „Bubi“, uskakali, menjali, radovali se, umarali se, bežali, vraćali se i živeli život „Bube u uhu“.

Buba u uhu – Žorž Fejdo

Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Vladislav Lalicki
Viktor-Emanuel Šandebiz – Lazar Jovanov
Poš – Lazar Jovanov
Kamij Šandebiz – Milan Pelivanović / Mihailo Perišić
Romen Turnel – Stefan Milivojević / Jovan Petrović
Doktor Finaš – Strahinja Padežanin
Karlos Omenides de Istangva – Ognjen Petković/Stefan Milivojević
Gđa Ferajon – Ana Kostovska
Etjen – Nikola Marković / Eldar Zubčević
Ragbi – Zoltan Pletl
Batisten – Obrad Radulović / Dmitri Korać
Rejmond Šandebiz – Sonja Leštar Mladenov / Marina Rakić
Lisjen Omenides de Istangva – Tašana Đorđević-Adamović / Dejana Džinić
Antoanet – Jovana Nikolić / Teodora Miklušev
Eženi – Anisja Gavrilović / Teodora Miklušev

SLIKE ŽALOSNIH DOŽIVLJAJA Deana Leskovar

Krajem sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u nekoliko godina napisano je desetak kapitalnih dela jugoslovenske dramaturgije. Najbolja dela Dušana Jovanovića, Slobodana Šnajdera, Gorana Stefanovskog, ali i prva, ujedno i remek dela četiri žene pisca koje su danas zaboravljene, odgurnute, iz nepoznatih ili poznatih razloga, ne pominju se, ne štampaju se i što je najgore ne izvode se u pozorištima: Vesna Janković, Milica Novković, Deana Leskovar, Zorica Jevremović. Njihova dela, obožavana od publike i kritike, nagrađivana najvišim nagradama jugoslovenskog pozorišta, redom: Mravinjak, Kamen za pod glavu, Slike žalosnih doživljaja, Oj Srbi’o nigde ‘lada nema – stavljala je na repertoar Mira Trailović, igrali su najbolji glumci Ateljea 212 i JDP, režirali Pleša, Draškić… KPGT u svojoj petoj deceniji od osnivanja, igra ova četiri komada proslavljajući vreme svog početka u jugoslovenskom kulturnom prostoru, kao vreme apsolutnog vrha jugoslovenskog pozorišta i dramaturgije – vreme evropske i svetske superiornosti pozorišta i dramaturgije u vavilonskoj harmoniji / kakofoniji na jezicima svih naših naroda i narodnosti, ali i vraćajući na scenu žensko dramsko pismo sa čim se ne može porediti ništa što je kod nas napisano za pozorište od tog vremena do danas. U KPGT-u ove zapanjujuće i potresne drame, za sva vremena, režiraju redom Vanja Vodeničarević, Ognjen Petković I Ljubiša Ristić, a igraju svih četrdeset glumaca našeg ansambla – od dečaka od devet godina do doajena u osamdesetim godinama.

SLIKE ŽALOSNIH DOŽIVLJAJA – Deana Leskovar

Reditelj: Ognjen Petković
As. režije: Marko Topolovački
Muzika: Eldar Zubčević

I ČIN Kruškova ravan, 1924.

Mato Kromberg – Stanko Bogojević
Antun Kromberg-Tuna – Ljubiša Milišić / Andrija Kovač
Pava Kromberg – Aleksandra Malivuk / Ana Kostovska
Rudin Kromberg – Ognjen Petković
Baja Kromberg – Luka Pavlović
Mijo Kromberg – Milan Pelivanović / Strahinja Padežanin
Eva Kromberg – Jovana Nikolić
Julka Kromberg – Dejana Džinić
Cvijeta Kromberg – Nina Stamenković
Pop – Dmitri Korać
Feliks Kromberg – Jovan Vujinović / Andrej Savić

II ČIN Kruškova ravan, 1943.

Maksim Kromberg – Danilo Klinčar
Vinka Kromberg – Sara Radojković
Blažo Kromberg – Marko Jakšić
Feliks Kromberg – Đorđe Galić/Nikola Milivojević
Anka Batorova – Milica Đuričković
Đuka Lasić – Eldar Zubčević
Pava Kromberg – Ana Kostovska / Aleksandra Malivuk

III ČIN Beograd, 1977.

Blažo Kromberg – Ljubiša Milišić / Andrija Kovač
Ljerka Kromberg – Anisja Gavrilović / Nina Stamenković
Nikola Golem – Stahinja Bojović
Kaća Lazarević – Tašana Đorđević-Adamović / Aleksandra Rukavina

VELIKI PAD Peter Handke

VELIKI PAD je šesti od sedam naslova Petera Handkea koji KPGT predstavlja za 25 godina.
KASPAR, UŽAS PRAZNINE, ZIMSKO PUTOVANJE DO REKA DUNAVA, SAVE, DRINE I
MORAVE, KAS PREKO BODENSKOG JEZERA, PSOVANJE PUBLIKE i DON HUAN su
drame, romani i eseji koje je KPGT izvodio od devedesetih, računajući na Handkea kao kućnog
pisca, kojeg je najviše i najčešće igrao, uz Šekspira, Molijera, Dušana Jovanovića, Hanera
Milera i Danila Kiša.
VELIKI PAD je roman o Nobelovoj nagradi koji je Peter Handke napisao osam godina pre nego
što je dobio Nobelovu nagradu za literaturu za 2019. godinu.
Njegov „junak“ je „stari glumac“koji nije siguran da li treba da primi nagradu za životno delo ili
ne. Hodajući kroz livade, žbunje i šume do džungle velegrada, kolebajući se, sastavlja
handkeovski inventar ljudi, zvukova, insekata, ptica, tuge i očaja, izveštaj o stanju sveta kao
autobiografiju pisca za kojeg je najveće priznanje najveći pad u svetu o kojem izveštava.
VELIKI PAD je predstava koja je drama, ali i balet, ali najviše rejv. Balet pleše na muziku kiše,
vetra, autoputeva, zrikavaca i velegrada. Stotine prolaznika hodaju, trče, lete i lebde preko
tehno-livade i kroz tehno-šumu nestajući u tehno-ponoru.

Reditelj:Ljubiša Ristić 
Majstor baleta: Ivanka Lukateli 
Koreograf: Jelena Stoisavljević
Scenograf: Bojana Đurović
Kostimograf: Zdravka Kulier
As. kostimografa: Mina Ljubojević 
Šumovi: Milana Matejić
Design tona i izbor muzike: Petar Kuzmanović i Nikola Cvetojević
Design svetla: Nenad Serafijanović i Nemanja Milićević
Vođa predstave: Milan Pelivanović
ŽENA
DJ Rada Đuričin
PRIRODA
DJ Tamara Milojković
DRUŠTVO
DJ Marko Topolovački
ŠUMSKA BIĆA, NIMFE I VILE
Anisja Gavrilović, Tanja Ivanov, Irina Lazić, Teodora Živković, Una Milosavljević, Lana Bovan, Lena Dukić, Ana Obradović, Lazar Tirić, Ivana Nikić, Maša Marković
LJUDI
Tadija Tomanović, Sara Vatović, Marko Barić, Luka Pavlović, Rade Džandža, Stefan Milivojević, Olivera Dekanić, Uroš Golubov, Jovana Nikolić, Anastasija Knežević, Teodor Vasiljević, Vanja Halupa, Aleksandra Krstić, Uroš Novović, Eldar Zubčević,Uroš Stefanović, Blanka Pavela, Anisja Gavrilović, Jovan Jevtić, Dejana Džinić, Nemanja Cerovac, Dušan Dimitrijević, Tijana Radaković, Teodora Jovanović, Stanko Bogojević, Tanja Tasić, Goran Kocić, Aleksandar Novaković, Radoman Čović, Slavica Tasić, Stamenka Nikolić, Dušanka Zobenica, Kaja Stanojević, Dragana Radosavljević, Biserka Mijajlović, Đorđe Galić

*Predstava traje 70 minuta.*

BELA GARDA Mihail Bulgakov

Josif Visarionovič Staljin je komad BELA GARDA gledao 20 puta, tada pod izmenjenim naslovom ,,Dani Turbinovih“.

Mihail Bulgakov je dramu o opkoljenom Kijevu morao više puta da prerađuje po nalogu cenzora. Decembar 1918. Kijev je uklješten između belogardejaca i crvenoarmejaca, uz najavu nacista i već tada živog sna o prodoru na Istok. Nikad nije dovoljno uloženog kapitala da se Sloveni tuku između sebe – prastara vojna vežba. Na ulici pucnjava, braća, razočarani oficiri, rat u krevet prodire. Izneverena žena. Brod sa kojeg beže pacovi. Izdaje i verolomstva. U vreme kad se Krleža divi Gavrilu Principu. Žilet rečenice Isaka Babelja: da li su mrtvi Sloveni đubrivo istorije bez kojih bi ovaj kontinent bio prazan kazan za evropske bankete? Sanjaju gladni pesnici dok bledi čelik svetluca u sukrvici zalaska jesenjeg sunca. Konjica smrti mamuza iznurene vrance.

BELA GARDA – Mihail Bulgakov

Kostimograf – Elena Nikolaevna

Scenograf – Marica Kuzmanović

Reditelj – Filip Gajić

PODELA:

Šervinski – Vahid Džanković

Saška Babelj – Dina Vučaj

Aleksej Turbin – Danilo Klinčar

Mišlajevski – Strahinja Padežanin

Debora – Danica Šerbedžija

Hetman – Jovana Spasić / Ana Kostovska

Vladimir Talberg – Mirko Jokić

Fon Šrat – Stevan Šerbedžija

Elena Turbin – Teodora Miklušev

Lariosik – Milan Pelivanović

Fon Dust – Predrag Todorović

Nikolaj Turbin – Aleksa Arsenović

Hor – Katja Zemljanikova

DAMA SA PSETANCETOM A.P. Čehov

Da li je slobodna ljubav moguća?

…Da je Anton Pavlovič jedan od najvećih dramskih pisaca koje ima svetsko pozorište – to nije nikakva novost. Da je istovremeno kada i Aleksandra Mihajlovna – poznatija kao Madam Kolontaj – začetnik velikog i radikalnog feminističkog pokreta u prvim godinama XX veka – to je veoma uzbudijiva “novost”. Ko se tome čudi mora ponovo da pročita njegovu genijalnu DAMU SA PSETANCETOM ili, još bolje, da u KPGT-u odgleda predstavu po Čehovljevoj najboljoj priči…

DAMA SA PSETANCETOM Anton Pavlovič Čehov
Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Bojana Đurović
Kostimograf: Zdravka Kulier
Ana Sergejevna – Kristina Paunović, Sara Radojković, Kristina Milešević / Milica Đuričković /
Jovana Vukojičić
Gurov – Uroš Novović
Čehov – Nikola Marković / Đorđe Galić
Madam Kolontaj – Danijela Stojanović
Beli špic: Orson

DON HUAN Peter Handke

Krajem oktobra u restoran u ruševinama manastira Port Rojal de Šan, malo izvan Pariza, otprilike tamo gde naš prijatelj Handke u stvarnom životu skuplja gljive i šumske bobice iza svoje kuće, stiže Don Huan bežeći od nekih ljutih motociklista. Njegova priča dvojici kuvara o poslednjih sedam dana: od svadbe u Tbilisiju prošlog ponedeljka, preko lepotice koja ga je čudno pogledala u Damasku sutradan i one tri flamenko igračice u Seuti u Maroku u sredu, pa o veštici Anitri iz fjorda u Bergenu u četvrtak i Moldavki iz izloga pored kanala u Amsterdamu u petak, zaključno sa članicom KUD-a iz Guče u subotu – Don Huan „njim samim“: supa iz doline Ševrez, francusko vino i hleb sa orasima, monahinje, Žan Rasin, Jansenisti vs Jezuiti i Blez Paskal, Fedra i incest, sve u svemu: Peter Handke ili Seviljski zavodnik Molijera i Tirsa de Moline, nepravedno oklevetan za nepočinstva prema ženama, moralu i „političkoj korektnosti“… ali: ovaj roman nije napisan u odbranu Don Huana – napisan je kao samoodbrana „među javom i med’ snom“ progonjenih, bivših i budućih azilanata.

DON HUAN Peter Handke
Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Bojana Đurović
Koreograf: Anisja Gavrilović
KUVARI – DMITRI KORAĆ i JOVAN PETROVIĆ
DON HUAN – MIHAILO PERIŠIĆ / ĐORĐE GALIĆ
MOLIJER – ELDAR ZUBČEVIĆ
ZGANAREL – MILAN PELIVANOVIĆ
NEVESTA – ALEKSANDRA MRDIĆ
MONAHINJE – JOVANA NIKOLIĆ, DINA VUČAJ, DOROTEA POPOVA, KRISTINA MILEŠEVIĆ,
KRISTINA PAUNOVIĆ, JOVANA VUKOJIČIĆ, MARINA RAKIĆ, DEJANA DŽINIĆ, ANISJA
GAVRILOVIĆ

OSMA OFANZIVA

Izraz je uveo u jugoslovensku književnost Branko Ćopić, imenujući tako svoj roman iz 1950. godine. Za razliku od prvih sedam neprijateljskih ofanziva u Narodnooslobodilačkoj borbi, kroz koje su prošli krajiški ratnici, partizani, ova osma nije bila vojna. Junaci romana, nakon pobede, svoje živote započinju daleko od zavičaja, reke Une i Grmeč planine – u ravnici Vojvodine ili u gradu, među visokim zgradama. Posle rata i herojskih podviga, za jednog od njih još uvek tinja progon četničkih bandi, a za ostale traje večita borba sa sobom i žal za zavičajem. Radnja ove OSME OFANZIVE smeštena je u proleće 1999. godine, u jedno vojvođansko selo. U kafani „Promaja“, austrougarskoj kući “na lakat”, sa divnom baštom kakvih “samo u Vojvodini ima”, žive i rade “dva (ne)pomirljiva sveta” – krajišnika i vojvođana. Neki su došli posle Drugog svetskog rata kao pobednici, neki su izbegli iz građanskog rata u Bosni, a neki su tu proveli čitav život. Ovo je jednostavna priča o jednostavnoj ljubavi, o jednostavnom životu, o suncu u ljudima i ljudskoj radosti.

Reditelj: Vanja Vodeničarević
KRAJINA:
DRAGIJA BANDIĆ, gazda kafane Promaja – Stanko Bogojević
PEPO BANDIĆ, njegov sestrić – Luka Pavlović
STOJAN STARČEVIĆ, komšija s Grmeča – Eldar Zubčević
ĐEJA STARČEVIĆ, njegova rođaka – Dejana Džinić
MILANČE, mali izbeglica – Mihailo Rakočević / Nikola Milivojević
MIMA JEROGLAVAC, švercer – Radiša Vučković
DRAGAN POPOVIĆ, oficir JNA – Jovan Petrović
DANILO, general JSO – David Pilipović
VOJVODINA:
RADA BANDIĆ, gazda kafane Promaja – Aleksandra Malivuk
ZITA STARČEVIĆ, Stojanova žena – Bea Doder

YUFEST 2025
Petar Petrović Njegoš
GORSKI VIJENACReditelj: Ljubiša Ristić
Igraju:
Ana Kostovska
Teodora Jovanović
Katarina Necić
Lana Djuričković
Rumena Šopova
Feodora Grujić
Anastasija Ščerbina
Marija Stevanović
Dejana Džinić
Jovana Šešum
Maja Šumonja Todorović
Lana Bovan
Anja Donskih
Stanko Bogojević
Luka Pavlović
Petar Stanišić
Jovan Petrović
David Pilipović
Bogdan Đurović
Mihailo Rakočević
Marko Mladenovik’
Dimitri Paskovski
Naum Gjorgjievski
Andrej Dimovski
Eldar Zubčević
Klavir:
Vasilije Pucar
Vasilije Bogić

NJEGOŠ JE NAŠ SAVREMENIK
Sve se od njegovog vremena promenilo, a kao da je sve ostalo isto. Velike sile siluju, mali se muče da opstanu, velikaši zemlju rasparčavaju, jedni Crnogorci srbuju, drugi Crnogorci se rasrbljuju, a najveći filozof medju Srbima više liči na proroka nego na pesnika. Njegoša svi znaju, svi se na njega pozivaju, njegovi su stihovi više aforizmi nego poezija, njegova je poezija i ep i drama, njegov je deseterac tačan i ubitačan kao Šekspirov beli stih. Homer mu je predak a Miljković unuk. Više od njega razumemo šta živimo i šta je oko nas nego od tv dnevnika, tvitera i fejsbuka zajedno. Lepi i visoki vladika na brdu stoji i vidi dalje i bolje i od svojih i od današnjih…
Ako i nismo imali Hegela niti Konfucija, niko sem nas nema Njegoša
za svakodnevnu upotrebu. Za svakog čoveka i za svaku priliku.

Ljubiša Ristić

DNEVNIK O ČARNOJEVIĆU – Miloš Crnjanski

”KOME JA OVO PIŠEM?”
Neposredno nakon završetka Prvog svetskog rata, užasnut prizorima s bojnih polja u Galiciji,
mladi Miloš piše ”Dnevnik o Čarnojeviću”, jedan od najlepših romana dvadesetog veka.
Crnjanski duboko voli svoju zemlju u vreme kada su je, valjda, svi voleli. Pre nego što su ga
kritičari napali sa svih strana, imao je muke sa izdavačima, odbijali ga, tražili mu da skrati roman
na 5 tabaka, tražili da izbaci ”pornografske motive”. Nije imao izbora, kratio je, a viškove je spalio
u sobi beogradskog hotela Pariz. Kritika je davno umrla, a te nežne i tople rečenice pune sunca
ostale su moderne kao da su maločas napisane. I šum tih reči koje glumci izgovore ili ne
izgovore, razlivaju se po sceni, lebde, ovde, u tuberkuloznoj Evropi koja već trista godina uporno
umire negujući i zalivajući sopstvene bolesti pohlepe, kokošijeg slepila.
Filip Gajić

Reditelj: Filip Gajić
Likovni saradnici: Lola Petrović i Ksenija Popović
Igraju:
Marko Nedeljković
Aleksandra Rukavina
Mirko Jokić
Anastasija Ščerbina
Katarina Necić
Ana Donskih

YU FEST 2025

Miroslav Krleža

LEDA

Miroslav Krleža u ,,Ledi”, trećem delu svoje ,,Glembajevske trilogije”, piše o raspadu jedne društvene klase, jednog sveta bez poroda, jednog društva koje će samo sebe uništiti u samoljublju i egoizmu, poput mnogih drevnih naroda, nestalih u istoriji. U karnevalskoj noći, kada su identiteti skriveni i kada je sve dozvoljeno, na videlo izlaze dekadentni i isprazni životi junaka, koji se muče u sopstvenom besmislu kao ,,leptiri nabodeni na igle”, kako ih je Krleža krležijanskom lucidnošću lakonski opisao. Dok se, u luksuznom hotelu u kojem su smešteni, dešava lanac samoubistava, ova lažna elita bavi se trivijalnostima i tračarenjem, na vrteški niskih strasti i prevara.

igraju:

LEDA
Reditelj: Strahinja Padežanin
Scenograf: Tamara Čvorović
VITEZ OLIVER URBAN, likovni kritičar – Aleksandar Kolebanac / Strahinja Padeẓ̌anin
KLANFAR, oligarh – Aleksandar Mašanov
GĐA KLANFAR, njegova majka – Aleksandra Malivuk
MELITA, njegova supruga – Teodora Miklušev
AUREL, akademski slikar – Maksim Mićković
KLARA, njegova supruga – Olivera Guconić
FANNY, menadžerka hotela – Maja Šumonja Todorović
KONOBAR, bivši pijanista – Nikola Milivojević
ANIMIR DAME – Mina Jelušić Jerinić, Teodora Jovanović

BUBA U UHU Žorž Fejdo

Pre 53 godine, 7. juna 1971. održana je beogradska premijera Fejdoove „Bube u uhu“. Ova diplomska predstava Ljubiše Ristića zadržala se 44 godine na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta, izvedena je preko 1600 puta i videlo je preko milion gledalaca. Nova – stara „Buba“ je kenotaf, sećanje i poštovanje za sve iz prve podele kojih više nema: za Bojana Stupicu i Marjana Lovrića koji su odgovorni i zaslužni što se „Buba“ rodila; za Zoricu Šumadinac, Slobodana Đurića, Morisa Levog, Marka Todorovića, Branka Milenkovića, Vladislava Lalickog, Duška Čeklića, Milana Gutovića, Vlastu Velisavljevića i Nikolu Simića. Ova predstava je istovremeno i zahvalnost svim desetinama glumaca koji su tokom 44 godine igrali razne uloge u „Bubi“, uskakali, menjali, radovali se, umarali se, bežali, vraćali se i živeli život „Bube u uhu“.

Buba u uhu – Žorž Fejdo

Reditelj: Ljubiša Ristić
Scenograf: Vladislav Lalicki
Viktor-Emanuel Šandebiz – Lazar Jovanov
Poš – Lazar Jovanov
Kamij Šandebiz – Milan Pelivanović / Mihailo Perišić
Romen Turnel – Stefan Milivojević / Jovan Petrović
Doktor Finaš – Strahinja Padežanin
Karlos Omenides de Istangva – Ognjen Petković/Stefan Milivojević
Gđa Ferajon – Ana Kostovska
Etjen – Nikola Marković / Eldar Zubčević
Ragbi – Zoltan Pletl
Batisten – Obrad Radulović / Dmitri Korać
Rejmond Šandebiz – Sonja Leštar Mladenov / Marina Rakić
Lisjen Omenides de Istangva – Tašana Đorđević-Adamović / Dejana Džinić
Antoanet – Jovana Nikolić / Teodora Miklušev
Eženi – Anisja Gavrilović / Teodora Miklušev

PRIČE IZ ODESE / CRVENA KONJICA

Ja, Isak Babelj, rodio sam se 13. jula 1894. u Odesi, Rusija…
Turgenjev je opevao rosno jutro, noćni mir.
Kod Dostojevskog se može osetiti neravna i sura kaldrma kojom Karamazov ide u krčmu, zagonetna i teška petrogradska magla…
Sećate li se plodonosnog jarkog sunca kod Gogolja, čoveka koji je došao iz Ukrajine?
Prvi čovek koji je u ruskoj knjizi progovorio suncu, progovorio ushićeno i strasno bio je Gorki…
Ispostavlja se da je život ovde hladan, primitivizma ima mnogo. I uskoro će dojaditi čitanje te stare priče. I ja mislim: krenuće ruski ljudi na jug, moru i suncu.
Krenuće to je, uostalom, greška. Kreću već mnogo stoleća. U neuništivoj čežnji za stepom, možda „za krstom na Svetoj Sofiji”, kriju se najvažniji putevi Rusije. Oseća se treba osvežiti krv. Postaje zagušljivo. Književni mesija, koga svet čeka toliko dugo i tako jalovo, doći će odande 13 sunčanih stepa, okruženih morem. 1916.
Streljan sam 27. januara 1940. u Moskvi, CCCP.

Reditelj: Strahinja Padežanin
Scenografi: Ognjen Markovć, Jelena Smiljanić
Kostimograf: Smiljka Babić
Koreograf: Jakša Filipovac
Muzički saradnik: Marijan Babić
Likovni saradnici: Jelena Smiljanić, Teodora Nešković

PRIČE IZ ODESE
Emanuel Isakovič Babelj – Eldar Zubčević
Rahela Babelj, njegova žena/Zagurska, prof. violine – Bea Doder
Isak Emanuilovič Babelj, njegov sin, 14 godina – Marko Jakšić
Isak Emanuilovič Babelj, 21 godina – Milan Pelivanović
Bobka Babelj, Isakova tetka/učiteljica Tuholska/madam – Aleksandra Malivuk
Nikitič, učitelj plivanja – Aleksandar Kolebanac
Galina, doktorka – Aleksandra Rukavina
Motale, rabin/ Maksim Gorki – Obrad Radulović/ Aleksandar Mašanov
Raisa, prevodilac – Teodora Miklušev
Vera, prostitutka – Nina Stamenković
Marko Borgman – Mihailo Rakočević

CRVENA KONJICA
Bik – Zoltan Pletl
Isak Emanuilovič Babelj, 28 godina – Maksim Mićković
Isak Emanuilovič Babelj, 42 godina – Aleksandar Kolebanac
Semjon Budjoni, komandant prve konjičke armije – Eldar Zubčević
Vojnici (boljševičke) prve konjičke armije –  Mihajlo Rakočević, Marko Jakšić, Milan Pelivanović
Medicinske sestre – Aleksandra Malivuk, Aleksandra Rukavina, Bea Doder, Nina Stamenković, Teodora Miklušev

PSOVANЈE PUBLIKE Peter Handke

Budući nobelovac, Peter Handke, 1966. godine kao mladić, koji je sa uspehom objavio tek svoj prvi roman, napisao je i svoj prvi pozorišni komad u kojem je izvršena temeljna, definitivna, bespoštena kritika ukupne istorije pozorišta. Komadom „Psovanje publike” stavljena je tačka na takozvanu dramsku avangardu iz pedesetih godina, od Beketa i Joneska do Grotovskog i Living teatra u šezdesetim, čiji je prezir prema Starom bio ravan samo beskrajnoj žudnji za Novim. Ovaj čudesni komad pojavljuje se kao grom iz vedra neba u trenutku implozije pozorišta koje smo znali kao pozorište tela ili fizički teatar, a Handke je jedini koji je šezdesetih godina u prašumi događaja jasno video suštinu. Suština kopernikanskog preokreta bila je svest o tome da se „svaka autentična ljudska delatnost iscrpljuje isključivo u sopstvenoj prošlosti.” (Ortega i Gaset) Pozorište je za sve umetnosti pripremilo baroknu ideju o eklektici kao majci svih estetika, da sve može postojati zajedno – opera, avangarda, mjuzikl, fizički teatar, Šekspir, Sartr i Sofokle: sve je to pozorište – jedna celina. U naše doba, ova ideja, da je istorija umetnosti pravi izvor svake umetnosti, o baroku kao kraju svakog stila – na kraju veka, nazvana je postmodernom. I sve je to teorijski obrazloženo već u „Psovanju publike” Petera Handkea 1966. godine. Handkeov komad „Psovanje publike” uči nas da je publika glavni element pozorišta.

PSOVANJE PUBLIKE – Peter Handke

Reditelj: Ljubiša Ristić

1. Milan Pelivanović / Dina Vučaj

2. Eldar Zubčević / Luka Miljković

3. Marko Topolovački / Teodora Jovanović

4. Uroš Novović / Dmitri Korać

5. Luka Pavlović / Strahinja Padežanin

6. Anisja Gavrilović / Kristina Paunović

7. Marina Rakić / Jovan Petrović

8. Uroš Stefanović / Sara Radojković

9. Jovana Nikolić / Aleksandra Mrdić

10. Jovana Vukojčić / Dejana Džinić

Maestra: Dorotea Popova

Maestro: Obrad Radulović

LJUBAVNA PRIČA Puriša Đorđević

LJUBAVNA PRIČA Puriše Đorđevića je predstava po romanu o tragikomičnoj sudbini jednog diplomate SFRJ neprevaziđenih šezdesetih godina. Zabrinut da može da bude doveden u situaciju da bude ucenjen zbog svoje seksualne orijentacije, te da nevoljno izda svoju zemlju – nečuveno odbija da ide za Vašington gde je dobio posao savetnika u ambasadi. Izbačenog iz partije, iz ministarstva, iz Glavnog grada i iz kreveta svoje koristoljubive ljubavne veze – državna bezbednost ga prekomanduje u seosku školu. Kao učitelj, upoznaje učenike i njihovu čudnu narodnu poeziju, nastrane pastire koji u razgovoru sa pticama i ovcama koriste nemušte jezike, ali i avangardne seoske „lepe neme devojke“ koje se bave konceptualnom umetnošću…

LJUBAVNA PRIČA Puriša Đorđević
Reditelj: Ljubiša Ristić
As. režije: Milana Matejić i Jelena Risteljić
Bend – Anisja Gavrilović, Eldar Zubčević, Mihailo Rakočević, Vladimir Ferenc Peter, Vasilije
Bogić, Bea Doder, Vasilije Pucar
Skripterka/klaperka – Jovana Nikolić
Marko – Đorđe Galić
Ministar – Nikola Marković / Luka Pavlović
Anđelo – Mihailo Rakočević
Ana/Lepa nema devojka – Dejana Džinić, Marina Rakić, Anisja Gavrilović, Dina Vučaj, Nina
Stamenković
Majka/kelnerica/starica/Jovanova majka – Ana Kostovska
Otac/Matilda/profesor/šofer – Stanko Bogojević
Inspektor Mazić – Eldar Zubčević
Bogdan – Stefan Milivojević / Luka Pavlović / Ljubiša Milišić
Jovan – Milan Pelivanović
Đaci prvaci – Dina Vučaj, Teodora Jovanović, Dmitri Korać, Sara Radojković, Strahinja
Padežanin, Dunja Antić, Jovan Petrović