Germanija, smrt u Berlinu od Hajnera Milera
GERMANIJA SMRT U BERLINU Hajner Miler
Ovako je to bilo: u Dubrovniku sedamdesetih, Hajner mi je uz „ukuhanu kod Manona“ ispričao
da nije imao ni četiri godine kada su njegovog oca Spartakovca, nemačkog komunistu, nacisti
uhapsili među prvima čim su došli na vlast i strpali ga, marta 1933., u prvi, tek otvoreni,
konc-logor Dahau kod Minhena. Kada je nacizam poražen, logoraš je postao ministar u prvoj
vladi Nemačke Demokratske Republike, a njegov sin je završio gimnaziju i već kao
dvadesetogodišnjak upoznao Bertolta Brehta, trčeći sa probe na probu hodnicima Berliner
ansambla, kao jedan od članova horde njegovih asistenata-dramaturga. Več početkom
pedesetih ministar je postao zatvorenik, osuđen kao titoista na staljinističkom procesu. Tako je
kroz prozor zajedničke ćelije, sa zatvorenim nacističkim generalima, posmatrao ustanak
berlinskih radnika 1953. Tada je ministar kulture Istočne Nemačke izjavio da je narod izdao
Vladu, a Hajnerov šef Bertolt Breht je odvratio da bi onda Vlada zbog toga trebalo da smeni
narod! Uskoro je Berliner ansambl trijumfovao na prvom Teatru nacija u Parizu, a B.B. je u
Moskvi iste 1955. dobio Staljinovu nagradu. Sledeće godine Breht je umro a Hajner je otao bez
posla i postao čudna pojava: frilens novinar u Istočnoj Nemačkoj. Već 1961. izbačen je iz
udruženja pisaca, napisao svoje prve velike komade za pozorište, počeli su da ga štampaju i
igraju u Zapadnoj Nemačkoj i kada sam ga sreo u Dubrovniku rekao mi je: “Dali su mi prvi put
pasoš da odem da držim predavanja u Americi, zato što su mislili da neću da se vratim, ali sam
ih prešao i vratio se. Sada su me pustili u Jugoslaviju i opet ću da se vratim, jer se mi komunisti
uvek vraćamo u svoje komunističke zemlje.” Prošle su godine i Hajner je postao Sveta Krava
svenemačkog i svetskog pozorišta, celebrity i direktor Brehtovog Berliner Ansambla. Sedeli smo
ranih osamdesetih u Klubu književnika u Beogradu kada mi je gurnuo preko stola tekst i rekao:
Ovo sam napisao za mog i tvog oca. Bio je to komad GERMANIJA SMRT U BERLINU. Već
tada sam napravio njegov CEMENT u Ljubljani i Beogradu a onda smo godinama igrali u
KPGT-u njegove komade OPIS SLIKE, NALOG, HAMLET MAŠINA, FILOKTET, OBALA
ĐUBRIŠTE MEDEJA MATERIJAL PREDEO SA ARGONAUTIMA i sada je došao na red,
prekasno i za njegovog i mog oca i za njega i za mene – osnovni i završni komad pozorišta
Hajnera Milera GERMANIJA SMRT U BERLINU.
Ljubiša Ristić, u Beogradu 2024