Pozorišna kritika: Putnik kroz ljubav – Peter Handke „Don Huan“, režija Ljubiša Ristić, KPGT

ПУТНИК КРОЗ ЉУБАВ

Петер Хандке:  „ДОН ХУАН“. Режија: Љубиша Ристић. КПГТ

 

Прапредак с вих литерарних и драмских Дон Хуана, јунак писца Тирса да Молине из шпанског Златног века (1579-1648, правим именом фра Габријел Тељес) био је заводник, коме сама љубав није значила много, него је мењао жене, због потребе за променом. Тако је, уз помоћ и Молијере, касније, настала дијагноза „донжуанизам“, која означава неутаживу потребу за тим.

Нобеловац Петер Хандке, и сам опседнут путовањем као мотивом за приповедање („Зимско путовање или правда за Србију“, „Крадљивица воћа“, путовање у потрази за главном јунакињом, „Вожња чамцем“ у Бург театру…) и Дон Жуана (Хуана) ставља у процес седмодневног путовања, када, широм света, среће све саме дивне жене. Хандкеов јунак, жељан путености, после дугогодишње апстиненције, заљубљује се у многе даме, слободне и заузете и ужива у љубави са њима, али,ипак, највише ужива у приповедању о томе случајном слушаоцу, коме се исповеди до краја, као да га је читав живот тражио. Хандкеов Дон Жуан није сатир, већ путник жељан игре завођења, било да заводи, или бива заведен. Мајсторски приповедач, Хандке на том путовању, кроз Дон Жуана, заводи и кувара, случајног исповедника, али и све оне који ту исповст и приповест слушају. Људско биће жуди за завођењем, зпа је зато и политика погубна моћ манипулације, жешће него еротика сама.

Ту Љубиша Ристић мајсторски проналази разлог да читаву приповест (исповест) о путовању по себи самом, а кроз љубав, смести у пантагруеловску крчму, у којој два кувара, на подесту, све време кувају храну, која заносно мирише, приповедајући…Дон Жуан је само један од учесника у својој исповести, он је „послужен“ уз оброк, који се састоји од заводљивог приповедања кувара, Дон Хуанове исповести, сласне супе од лука, уз хлеб са орасима и дивно вино, али и од букета лепотица, које представљају поднебље и врсту страсти (кроз плес), коме нико, а нарочио жељни Дон Жуан не може да одоли… Смењују се језици, мелоси, ношње, мириси хране,напеви, музика, а гледалац, како то Љубиша иначе „подмеће“, ужива свим чулима, толико занесен амбијентом, лепотом, причом и сопственим усхићењем, да и не примети колико је лепотица продефиловало кроз Дон Жуанову постељу, многе ни најмање лепе…Лепа приповест и љубав за сусрет са њима, од њих ће створити догађај који се памти.

Маг позоришног завођења, Љубиша Ристић, у Петеру Хандкеу је пронашао идеалног партнера за стварање театарске илузије, којој се верује и која ,ини да је све могућно и оправдано. Ако чини добро јунаку, глумцу и гледаоцу.

За изузетну драматургију крчме, заслужна је сценографкиња, Бојана Ђуровић, за костим, који је читав драмски лик, костимографкиња, Здравка Кулијер, за богату кореографију Анисја Гавриловић. Спретни кувари(стварно кувари) су били Дмитри Кораћ и Јован Петровић, Дон Жуана је уверљиво представио Михаило Перишић (игра у алтернацији са Ђорђем Галићем), Молијера је верно показао Елдар Зубчевић, Зганарела Милан Пеливановић, а монахиње из манастира Пор Ројал де Шампс, уз многе дуге даме, дочарале су лепотице, Анисја Гавриловић, Јована Николић, Марина Ракић, Дејана Џинић, Анастасија Кнежевић, Доротеја Попова, Дина Вучај, Хајди Ставрева, Кристина Пауновић, Јована Вукојичић и Кристина Милешевић.

Још једно уживање у тексту, игри и представи у КПГТ.